Enormna energija, koju poseduje ova mlada likovna stvarateljka, navela ju je da u jednoj godini završi dva master studija na Akademiji umetnosti u Novom Sadu i tako postane prvi student, koji je to ostvario na polju likovnog stvaralaštva. Te studije su krunisane samostalnom izložbom u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu 2011. godine.Zahvaljujući toj izložbi, Gala Čaki je postala dobitnica stipendije Ruth Katzman, fondacije iz Njujorka, koja u jednoj godini daruje samo dve stipendije najtalentovanijim stvaraocima.
Potom su usledile stipendije u Indiji Raghurajpur International Art/Craft Exchange, kao vid usavršavanja i stipendija Artles creative centar, Hämeenkyrö, u Finskoj. 2013. godine usledio je poziv od Guy Maleveza, galeriste iz Belgije, da oslika istorijski deo grada Namura. Poziv za samostalnu izložbu je usledio i od jedne od najprestižnijih galerija Artifact na Menhetnu. 2015. godine Gali se ukazala prilika da izlaže u Takahara Furusato muzeju u Japanu. Ove godine njeni radovi su postali kolekcija savremenog muzeja Al Asmakh u Kataru.
Galino stvaralaštvo je krunisano stipendijama za mlade talente u Srbiji, nagradom za najbolji crtež-studiju i za najuspešniji umetnički rad iz stručno umetničke discipline slikanje. Pored Srbije, Gala se može pohvaliti aktivnim izlaganjem u zemljama kao što su Kanada, Amerika, Nemačka, Holandija, Danska, Belgija, Italija, Portugalija, Rusija, Slovenija, Hrvatska i Crna Gora. Trenutno je na drugoj godini doktorskim studijama na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, gde sprema odbranu doktorske disertacije. Početak doktorskih studija je propraćen objavljivanjima Galinih recenzija knjiga u knjževnim časopisima.
Kako izgleda proces nastanka jedne tvoje slike?
Procesi nastanka dela su različiti, ne mogu ih podvesti pod jedan. Nekada slike nastaju vrlo brzo, ponekad se grade godinama, kroz enorman broj slojeva. Sve to zavisi od stanja uma, zasluženosti da Vam se otvore neka pitanja, daju odgovori. Uvek radim više slika odjednom, jer tako najbolje učim. Kada odgonetnete jedan problem, Vi postavite drugi problem na drugoj slici sa saznanjem prvog i sve tako. Zapravo, moj život je jedan veliki proces, u kom ću, nadam se, stvoriti i neke dobre slike.
Odakle crpiš inspiraciju?
Iako je svaka jedinka tkanost odnosa sa ljudima, slikama, zvukom, to nije moja definicija bića. Ja se krećem ka sebi kao konačnom cilju. Moja dela me otkrivaju meni samoj, ovaploćavaju i osvetljavaju moje tajne. Kretanje ka sebi kao ka konačnom cilju jeste esencija mog rada. Stvaralac je sa-borac, sa-igrač, on je posrednik, koji uspostavlja odnos. Odnosi koje ja uspostavljam sa ljudima, koji više fizički ne postoje na ovom svetu, su nemogući u stvarnosti. Takvi odnosi su mogući jedino unutar mog likovnog dela. Trenutno me dotiče Emil Sioran (Emil Cioran), rumunski filozof, s sistemom razmišljanja koji me opseda. Zahvaljujući njemu ja dobijam odgovore na moja postavljena pitanja. Taj odnos Siorana i mene je više od doticanja. Ljudi poput njega prodiru u mehanizam mog pogleda na svet, kako bi me učvrstili u odbijanju i nepristajanju na postavljenu stvarnost. Bez ovog mislioca mislim da nikada ne bih postala svesna svojih jada i obaveze da im se posvetim. Emil nije inspiracija, on je samo jedan mali elemenat mog sistema razmišljanja, koji postoji da bi mene izgradio.
Na koje svoje delo si najponosnija?
Sva ta dela su moja deca, te ne mogu podvesti ni jedno delo pod najponosnije. Neka dela su važna, jer su me oslobodila za zrelija dela, a neka su samo konstatacija određenih svesti moga uma. Svoj rad posmatram celokupno i gledano na taj način, ne preovlađuje u mom stanju uma zadovoljstvo, niti ponos. Toliko toga još ne umem da kažem, iznesem, toliko toga mi nije dato, te ne mogu biti zadovoljna. Pitajte me za nekih pedeset godina, nadam se da ću Vam dati egzaktniji odgovor. Ne zbog Vas, zbog sebe!
Koju izložbu do sada smatraš najvećim uspehom?
U septembru ove godine izlagaću u Nacionalnom muzeju umetnosti u Pekingu. Samo nas dvoje iz Srbije je prošlo na konkursu za 6. Međunarodnom bijenale umetnosti u Kini. Ovaj prolazak je za mene od izuzetnog značaja, jer potvrđuje moj rad, tačnije vrednost mog rada. Od ukupno 4.500 prijavljenij radova iz celog sveta, u tako dalekoj zemlji, moj rad je pronašao mesto, pronašao je mogućnost da bude prikazan i viđen.
Ko su ti profesionalni uzori?
Profesionalni uzor je isuviše moćan pojam, da bih podvodila pod njega neke ljude koji su uticali na moj sisitem razmišljanja. Postoji nekolicina ljudi koje poštujem, neki od njih nisu živi, a neki i dalje stvaraju. Od njih učim, ali ih ne postavljam za uzore. Ne divim se nikom, već samo razmišljam o njihovim umovima i delima, ne bi li obogatila sopstven.
Može li se živeti od umetnosti u Srbiji?
Kao vrlo mlad, likovni stvaralac ne pronalazim konstantnu mogućnost življenja od umetnosti u Srbiji. Ja tek gradim svoj rad i ime, tako da za to ima vremena, tj. nadam se da to vreme tek nadolazi. Interesantna je činjenica da moj rad ima veću vrednost u inostranstvu, te iz tog razloga prihvatam ponude koje pristižu odatle. Možda ću pre postići priznanje u nekim drugim zemljama, nego u svojoj. Neobični su putevi.
Kakvi su ti planovi za budućnost?
Nedavno sam se vratila sa Internacionalnog skupa umetnika u Trebinju, gde sam naučila mnogo od starijih, ostvarenih kolega. Sada radim konstantno u ateljeu, sve do sredine septembra kada idem za Kinu, kako bih se predstavila na 6. Međunarodnom bijenalu umetnosti u Pekingu. Početkom oktobra sledi izložba u Beču, a odmah nakon toga Međunarodni festival umetnosti na ostrvu Java, u Indoneziji. U oktobru je u planu i jedna izložba u Beogradu, nakon toga sledi izložba u Austriji. Moj plan je da nakon svega ovog nađem svoj mir u ateljeu i završim doktorsku disertaciju. Znate kada Vam se ukase toliko prilika u jednoj godini, kada sve to ispratite, Vi niste ni svesni gde ste bili, šta ste naučili. U novembru me čeka taj period razmišljanja i ozbiljnog rada.
Dodaj komentar