Magazin Srbija

Dobrodošli u Gabrovnicu, broj stanovnika 0. Evo surovog upozorenja za Rio Tinto

garbovnica-stara-planina
Printscreen/Facebook

Dobrodošli u Gabrovnicu, broj stanovnika: 0

Gabrovnica je naselje u opštini Knjaževac poznato po ugašenom rudniku uranijuma, ali na žalost i po tome što više nema stanovnika.

Priča o rudniku uranijuma “Gabrovnica” počinje pedesetih godina prošlog veka kada je otvoren i veoma ambiciozno zamišljen. Posao je ovde dobio veliki broj radnika iz okoline.

U obližnjem selu Kalni izgrađeno je rudarsko stambeno naselje. Nekoliko godina kasnije, 1966. godine, odlukom državih vlasti, potpuno misteriozno, rudnik “Gabrovnica” je zatvoren, piše Fejsbuk stranica “Niste znali”.
Prema poslednjem popisu stanovništva,(2011) ovde je živelo desetoro ljudi, starijih od 70 godina u 7 domaćinstava, zvanični su podaci.

Sada ljudi više i nema, kažu, neki pak govore da ih ima nekoliko…koja je razlika 10 ili nula? Svakako priroda preuzima prevlast. Još se po neki potomak stanovnika ovog sela pojavi zbog košnica ili odmora. Ako se pojavi.

A početkom XX veka, 1910. godine, planinsko selo Gabrovnica, sa 15 tadašnjih zaseoka, imalo je više od 1000 stanovnika. Po popisu iz 1948. u selu su živela 792 stanovnika. Konačno, ovih godina u selu živi manje od 10 stanovnika.

Krajem XIX i početkom XX veka došlo se do baznih otkrića u oblasti radiaktivnosti i radioaktivnih materijala. Nažalost, prva praktična primena bila je u obliku atomskih bombi, bačenih na daleki Japan (kasnije, malo viška svog osiromašenog uranijuma, naši tradicionalni prijatelji posejali su 1999. po Srbiji).

U kontekstu političkih dešavanja, pedesetih godina XX veka osnovan je Institut u Vinči, a u tadašnjoj Jugoslaviji (Slovenija, Makedonija i Srbija) vršena su istraživanja, sa ciljem da se otkrije ruda uranijuma. Konačno, uranijum je otkriven na području Stare planine (Tatrasnica, Aldina Reka i Gabrovnica). Tako su u malom, do tada relativno nepoznatom i zabačenom selu Gabrovnici, 1963. godine otvoreni pogoni za preradu rude uranijuma. Sasvim logično, Gabrovnica je proglašena zabranjenom zonom.

U rudniku su pretežno radili ljudi iz okolnih sela i odabrani inženjerski tim, a većina zaposlenih nije znala šta stvarno kopaju i prerađuju. Priča je, međutim, ostala nedovršena. Kako je projekat počeo, tako se i završio. Po rečima svedoka, rad rudnika i potrojenja prekinut je 1965. godine, usred jedne smene, a rudnik do danas nije zvanično zatvoren.

Ali selo jeste. Škola zarasla u korov, porazbijanih prozora, zatvorena mesna kancelarija, na oglasnoj tabli stare umrlice…

“Takva su , uglavnom, staroplaninska sela – opustela. Kada ulazite u neko od njih prvo vidite bezbroj umrlica na ambarima, banderama…

Stara planina je planina izuzetne lepote ali su putevi katastrofa. Mnogi su neasvaltirani i makadamski. Posebno do udaljenih sela gde se i automobilom teško stiže.

Tek ponešto možete da obiđete ako odete na par dana, za sve ostalo treba da boravite bar mesec dana i da imate džip, sajle, kompas… znači porodice tamo nemaju šta da traže. Ne može turizam bez ljudi. Pašnjake je prekrila kleka jer je sve manje stoke…. Bar je jedno selo trebalo da zivi recimo od proizvodnje pirotskog kačkavalja, drugo ćilima… i sl…

Ti ljudi tamo nemaju od čega da žive. Pokrovenik selo 15 km od Pirota je selo koje umire. Karakteristično po tome što se u njemu nalazi veliki broj kuća građenih od kamena i pokrivenih kamenim pločama ali nemaju put a nadomak Pirota! A kroz njega vodi put, taj neki zemljano makadamski do jednog lepog vidikovca i vidim da se trude da to iskoriste ne bi li selo oživelo ali ko će da dodje da živi tu, a mora da dođe jer je lokalno stanovništvo skoro izumrlo.

Nisu morali tako teško da žive, i nije trebalo baš sve da bude toliko razvaljeno i devastirano…”, samo je jedan od komentara u priči o nestanku srpskih sela, devastaciji prirode zarad profita, otimačine ljudiskih sudbina.

Da li ćemo dozvoliti da cela Srbija opusti i postane Gabrovnica zarad procenta od profita iskopane rude? Ili je krajnje vreme da se saberemo i reagujemo? Nemci, kad im je pre par godina poskupelo pivo 2%, digli se na generalni štrajk. Svi. I oni koji ne piju pivo, nije važno. I avio saobraćaj, i železnica, i sav promet roba i usluga je stao.

Građanski protest i sloga je jedino što imamo u rukama za borbu, ali kao da nismo svesni kolika je snaga tog oružja.

Referendum o dolasku Rio Tinta pa posle mogu da kažu “vi ste to tražili”

Share via
Copy link