Fruškogorski koridor najranije tek za 3 godine, nije poznat način finansiranja projekta

Ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović i predsednica kompanije „Čajna roud and bridž korporejšn“ (CRBC) Lu Šan potpisale su 24. aprila prošle godine Memorandum o izgradnji Fruškogorskog koridora, odnosno brze saobraćajnice Novi Sad-Ruma.

Istekao rok

Memorandum je definisao kinesku kompaniju CRBC kao izvođača radova na toj deonici i postavio je rok od šest meseci za pripremanje komercijalnog ugovora i obavljanja drugih neophodnih priprema za finansiranje projekta kao i odgovarajuće procedure da bi se došlo do komercijalnog ugovora.

Iako je rok za te radnje istekao još krajem oktobra prošle godine, komercijalni ugovor još uvek nije potpisan, što je Demostatu potvrđeno i u Ministarstvu građevinarstva.

Naime, u odgovoru na pitanje kada bi mogao da bude potpisan ugovor za izgradnju Fruškogorskog koridora naglašeno je da je „projekat trenutno u fazi izrade projektno-tehničke dokumentacije i razgovora u vezi sa zaključivanjem komercijalnog ugovora“.

Još uvek nije poznat ni način finansiranja ovog projekta a u Ministarstvu građevinarstva ističu da će „način finansiranja biti razmatran u sklopu razgovora u vezi sa zaključenjem komercijalnog ugovora“.

Ono što je u ovom trenutku poznato je koliko će koštati izgradnja tog koridora, a prema tvrdnjama nadležnih u Ministarstvu građevinarstva, ta suma iznosi oko 600 miliona evra.

Neće skoro

Potpredsednik Građevinske komore Srbije Goran Rodić aže za Demostat da s obzirom da projekat još uvek nije urađen, ne bi trebalo očekivati da izgradnja Fruškogorskog koridora počne u skorije vreme.

– Da bi izgradnja startovala, prethodno je potrebno uraditi projekat sa svim potrebnim predradnjama. Projekat je nešto što se ne radi brzo već detaljno i precizno. Za izradu kvalitetetnog projekta potrebno je godinu dana. Nakon toga sledi eksproprijacija zemljišta a onda i početak radova. Sve u svemu, za sve ove nabrojane radnje su potrebne tri godine. Dakle u tom vremenskom periodu Fruškogorski koridor bi mogao da bude kompletno završen – rekao je Rodić.

Ekonomista Milan Kovačević je istakao da se radnje u vezi sa izgradnjom Fruškogorskog koridora sprovode na pogrešan način što ceo projekat čini skupljim i nepovoljnijim kada je reč o srpskoj strani.

– Kada gradite neku saobraćajnicu prvo je potrebno uraditi projekat. Bilo bi dobro da se zna ko je određen da uradi taj posao i koliko će on koštati. Posle toga sledi eksproprijacija zemljišta. Isto tako bi bilo potrebno već sada znati ko je zadužen za taj deo posla. U građevinarstvu je daleko isplativije i jefitinije raditi poslove po fazama. Međutim, nadležni u Srbiji su se odlučili da sve to definišu u okviru dogovora sa kineskim partnerom što će ceo posao učiniti znatno skupljim što nije povoljno za Srbiju – rekao je Kovačević za Demostat.

Taj sajt navodi da dok po pitanju isplativosti izgradnje Fruškogorskog koridora stručna javnost ima podeljeno mišljenje, kada je reč o tome da li tu saobraćajnicu dati u koncesiju ima jedinstven stav da bi tako nešto bilo veoma loše rešenje.

Ranije je naglašavano da se razmatraju različiti modeli i varijante na koji način će se sprovesti izgradnja Fruškogorskog koridora, a neke od njih su javno-privatno partnerstvo, sufinansiranje i kreditiranje.

Inače, kao što je to slučaj i sa svim drugim kapitalnim saobraćajnicama u Srbiji, sa izgradnjom Fruškogorskog koridora se takođe kasni.

Nadležni su ranije najavljivali da će izgradnja te saobraćajnice početi 2017. godine ali su se ta predviđanja izjalovila, podsetio je Demostat.

Kuda će se protezati Fruškogorski koridor

Projektom je predviđeno da u okviru saobraćajnice Novi Sad-Ruma bude izgrađen dvocevni tunel kroz Frušku goru dugačak 3,5 kilometara, što će ga učiniti najdužim tunelom u Srbiji.

Fruškogorski koridor će imati četiri kolovozne trake širine po 3,5 metra, i biće svrstan u takozvane brze saobraćajnice, a ne u autoputeve, jer neće imati zaustavne trake.

Saobraćajnica će se prostirati od Kaćke petlje na putu Novi Sad-Zrenjanin, a sa autoputem E-75 će se ukrštati kod benzinske pumpe „Minut“.

Koridor će dalje voditi prema Dunavu, zatim preko Fruške gore do autoputa Beograd-Zagreb.

Brza saobraćajnica će na sremsku stranu preći preko novog mosta koji treba da se izgradi kod crkve na Tekijama, dalje će voditi prema Bukovcu preko tunela ispod Fruške gore. Tunel će ići prema petlji za Vrdnik, potom će nastaviti ka Rumi.

Izgradnja autoputa Novi Sad-Ruma će biti podeljena u četiri faze.

Prva je Ruma-ulaz u tunel kroz Frušku goru, druga je izgradnja tunela dugog 17 kilometara, treća faza je izgradnja izlaza iz tunela do petlje na Mišeluku i četvrta obilaznica oko Petrovaradina.

Fruškogorski koridor povezaće Koridor 10 i Koridor 4 i stvoriti najkraću vezu između Bosne i Rumunije.

Najvažniji značaj koridora Novi Sad-Ruma sa tunelom je taj što će se konačno rešiti ogroman problem prolazaka teretnih vozila preko Fruške gore i kroz Irig, kuda prolazi najprometnija saobraćajnica u Srbiji sa dnevnim prosekom prolazaka od 10.000 do 12.000 vozila.