Nemački list „Frankfurter algemajne cajtung” piše da u Evropi, posle Velike Britanije, niko nije vakcinisao toliko građana kao Srbija, i ocenjuje da je to učinjeno zahvaljujući pomoći Pekinga i Moskve.
Srbija je daleko ispred Nemačke, Francuske i svih ostalih zemalja EU, piše FAZ postavljajući pitanje „kako je to moguće?”.
List podseća da je Evropa bila iznenađena zbog zahvalnosti koju je u martu prošle godine pokazao Kini predsednik Srbije Aleksandar Vučić na aerodromu nakon isporuke zaštitnih maski i druge robe koja je u to vreme bila deficitarna.
„Reakcija je bila slična i kada su se ubrzo nakon toga svuda u centru Beograda pojavili ogromni plakati na kojima se pored slogana „Hvala, brate Si” video portret kineskog predsednika. Ovih dana, međutim, mogu se čuti čak i mnogi tvrdoglavi protivnici srpskog predsednika da su se njegovi napori da uspostavi dobre odnose sa Pekingom isplatili. Jer na evropskom kontinentu nijedna država ne vakciniše svoje stanovništvo brže od Srbije”, ocenjuje FAZ.
Ministar zdravlja Srbije Zlatibor Lončar objašnjava za FAZ da je Srbija , za razliku od zapadnih, pokušala da dobije vakcine od svih dobavljača, a list dodaje da su u Srbiji dostupne vakcine „Fajzera”, ruskog „Sputnjika” i kineskog „Sinofarma”.
„Za razliku od mnogih drugih zemalja, građani Srbije mogu da biraju koju vakcinu žele. Čim je naš nacionalni kontrolni organ odobrio vakcinu kao sigurnu i efikasnu nakon testiranja, ona će biti dostupna svima”, citirao je list izjavu Lončara o politici nabavke u Srbiji.
FAZ prenosi i navode Mirsada Đerleka, državnog sekretara u Ministarstvu zdravlja, da je ruski „Sputnjik” ubedljivo najpopularniji u Srbiji.
Prema tome, navode, 40 procenata onih koji su spremni da se vakcinišu odlučilo se za „Sputnjik”, a 28 odsto za „Fajzer”. Trećina je izjavila da nemaju preferencije.
FAZ ocenjuje da je glavni razlog za trenutnu vodeću poziciju Srbije u trci vakcinacije Kina, koja je do sada isporučila milion doza „Sinofarma” – što je znatna količina za zemlju od sedam miliona ljudi.
U međuvremenu, dodaje, ministar zdravlja jasno stavlja do znanja da Srbija želi da održi trenutnu stopu vakcinacije: „Naša strategija je da do leta postignemo kolektivni imunitet. Iako smo na dobrom putu, već posebnu pažnju posvećujemo jeseni, jer će tada biti potrebno da se na odgovarajući način pripremimo za novi ciklus vakcinacije protiv korone i za sezonu gripa”.
Takođe navode i da je Srbija htela da pomogne u regionu uz podsećanje da je premijer Severne Makedonije Zoran Zaev najavio da je toj zemlji dozvoljeno da kupi 8.000 doza „Fajzerove” vakcine od Srbije.
List navodi i da su „takva pitanja pod političkim nabojem” ukazujući na to da je Beograd poslao mini-kontingent od 55 doza vakcina na sever Kosova, što je iz Prištine protumačeno kao mešanje u kosovske poslove. Na to je, podseća autor, Vučić odgovorio da nisu poslati artiljerija i tenkovi, već samo vakcine i lekovi.
U međuvremenu, susedne države su napola zavidne i napola sumnjaju u uspeh Srbije, piše FAZ.
„Ali, umesto da se oslanjamo samo na Kovaks, trebalo je da se odlučimo za bilateralne pregovore poput Srbije”, kažu neki kritičari u regionu.
U Srbiji je počelo pre mesec dana, piše FAZ.
„Ovo takođe čini geostratešku komponentu najnovijih dešavanja jasnom, uz moto: Kina kao spasitelj, EU kao neuspeh u vanrednim situacijama”, ocenio je list, podsećajući na reči Vučića koji je nedavno uporedio situaciju na Balkanu sa siromašnijim putnicima na Titaniku.
„Putnici prve klase obezbedili su mesto u čamcima za spasavanje, „i mi koji nismo bogati, koji smo mali, poput zemalja Zapadnog Balkana, idemo pod Titanik””, podseća FAZ na izjavu predsednika Srbije.
Ako bi to postalo regionalni narativ krize, list navodi da bi šteta za EU bila velika.
„S obzirom na takve opasnosti, ministri spoljnih poslova 13 država članica izdali su zajedničko pismo početkom januara u kojem pozivaju ljude da podele sopstvene zalihe sa svojim susedima na Balkanu. Jer EU neće biti sigurna ako to nisu ni države u njenoj neposrednoj blizini. Pored susednih zemalja poput Bugarske, Hrvatske, Mađarske i Rumunije, među potpisnicima su bile i Danska, Finska i Švedska. Nemačke nije bilo”, zaključuje Frankfurter algemajne cajtung, a prenosi „Politika“.
Dodaj komentar