Sa Robenom je činio tandem koji je uterivao strah u kosti protivnicima. U reprezentaciji je bio motor koji pokreće. Među svojim navijačima voljen, među protivničkim poštovan.
Ali nije oduvek bilo tako.
Vest da će francuski fudbaler Frank Riberi završiti karijeru, koja je poslednjih meseci bila praćena povredama u Salernitani, odjeknula je svetskim medijima, a taj prasak prizvao je priču o teškim počecima i dramatičnoj životnoj priči.
On je ove sezone odigrao samo dve utakmice za italijanski klub zbog problema sa kolenom. Kako je preneo francuski Ekip, zbog tih problema 39-godišnji fudbaler odlučio je da završi karijeru.
Riberi je imao ugovor do juna 2023. godine, a mesečno je zarađivao 125.000 evra.
Italijanski list Matino naveo je da će francuski fudbaler ostati u Salernitani, u stručnom štabu do 2024. godine. Riberi bi, navodno, želeo da počne da uči za trenera.
Životna priča proslavljenog francuskog fudbalera idealna je za scenario nekog holivudskog blokbastera.
Mnogi slavni sportisti imali su izuzetno teške životne priče, a ona o franku Riberiju mnogima će naterati suze na oči…
Sjajni napadač nikada nije upoznao svoje biološke roditelje, pisao je britanski „San“. Naime, on je kao beba ostavljen ispred vrata jednog manastira u Francuskoj.
„Scarface“
Imao je samo dve godine kada je doživeo stravičnu saobraćajnu nesreću. Zaradio je ožiljak koji mu je obeležio čitav život. Na licu je imao čak 100 šavova, rana je bila jeziva.
Bio je odbačen, ismevan, ponižavan… zbog tog ožiljka, ali to ga je ojačalo, povećalo njegovu izdržljivost.
– To mi je dalo karakter i snagu, jer kad si dete i imaš takav ožiljak nije lako. Način na koji te gledaju, komentari… Patio sam zbog toga… Ljudi su govorili ‘gledajte kakvo mu je lice, pogledajte mu glavu, ružan je, odvratan’. Gde god sam išao ljudi zu zurili u mene, ali ne zato što sam dobar fudbaler, već su me gledali zbog ožiljka – rekao je u jednom intervjuu.
Deca znaju da budu jako surova. Zvali su ga Kvazimodo, Skarfejs, Frankenštajn.. Branio se kako je znao i umeo, ponekad i pesnicama. Bilo mu je teško ali smatra da ga je to iskustvo učinilo čovekom.
– Bilo mi je teško. U školi su me ismevali, pričali o meni… Ali iako su me zadirkivali, nikada se nisam povukao i zaplakao. Nikada, baš nikada, ali sam patio. To me je mnogo mučilo, ali sam bes usmerio ka igranju fudbala. Bez tih ožiljaka, bio bih normalan dečak, a zbog njih sada imam izuzetan karakter i volju. Kada se setim svega, ponosan sam na ono što sam prošao. Nije bilo lako, ali zato danas volim svoje lice i svoj život – rekao je u jednom intervjuu Riberi.
Francuski napadač je napravio fantastičnu karijeru uprkos teškom detinjstvu. Sudbina je htela da prođe jako trnovit put do vrha.
Tokom odrastanja je često pravio probleme, ali sve se promenilo kada je upoznao suprugu Vahibu Belhami, zbog koje je i promenio veru i prešao u islam.
– Upozano sam je sa 16 godina, živeli smo u istoj ulici. Zaljubio sam se na prvi pogled.
Vahiba je alžirskog porekla, Frank je zbog nje prešao u islam i uzeo muslimansko ime Bilal Yusuf Mohammed.
Nakon loše epizode u Lilovoj školi fudbala, Riberi se mučio u trećeligašu Alesu. Kasnije je sreću pronašao u Brestu. Dolazak u taj klub bio je prvi korak u njegovom neverovatnom usponu – Metc, Galatasaraj, Marsej, pa Bajern.
Početak kraja
Za običnog navijača Riberi je bio dokaz da običan mali čovek može postati jedan od najboljih na svetu. Postao je heroj nacije… Međutim idila nije dugo trajala. Zbog loših igara u reprezentaciji našao se na meti navijača. Brzo je od heroja postao loš momak…
– 2010. godina je bila grozna za mene. Neću ni da pominjem povrede sa kojima sam se suočavao. I u privatnom i u fudbalskom životu sam krenuo stranputicom. Izgubio sam se i povredio sam bliske ljude. Mnoge sam razočarao, čak i šokirao i želim da se izvinim zbog toga – govorio je Riberi.
Zbog povrede je 2014. propustio SP u Brazilu i tada se oprostio od reprezentacije.
Lutanja do Bajerna
Fudbalsku karijeru je započeo u gradskom klubu FK Bulonj, odakle ga je put vodio do Olimpik Alea, Stad Brestoa 29 i u FK Mec u uzastopnim sezonama. U januaru 2005. potpisao je ugovor za turski Galatasaraj. Sa tim klubom je osvojio Turski kup i odmah posle toga napustio klub i obreo se u Olimpiku iz Marselja, njegov šesti klub u karijeri.
U julu 2007. prešao je iz francuskog Marselja u FK Bajern za 25.000.000 €. Sa Bajernom je osvojio sve što se osvojiti može: Devet puta šampion Nemačke, pet puta osvajač Kupa, četiri Superkupa, jednom uzma Ligu šampiona, UEFA superkup i Svetsko klupskog prvenstvo.
U izboru časopisa Frans Fudbal (France Football) proglašen je za najboljeg fudbalera Francuske u 2013. godini.
Izvor: Kurir
Dresovi koje su fudbaleri Srbije poklonili deci završili u oglasima, roditelji ih prodaju za 1.000 €
Dodaj komentar