Francuz stopira i putuje po Evropi, stigao i do Srbije: „Po dva sata sam čekao da mi neko stane“

Ne bi se svako usudio da u toku vožnje primi putnika koji na putu stoji sa velikim rancem na leđima i kartonskim natpisom, niti bi svako bio dovoljno hrabar da se odvaži na jednu takvu avanturu i proputuje svet na nesvakidašnji način.

Ipak, student poslednje godine master studija energetike i inženjerstva zaštite životne sredine, Francuz Žulijan Riše, upravo je tako stigao ovih dana i do naše zemlje.

Odrastao je u Bordou, a trenutno je zbog studija njegovo prebivalište u Kompjenju, udaljenom oko sat vremena od Pariza, piše Ona.rs.

Na ideju da putuje po Evropi, kako objašnjava, došao je između ostalog i zato što je želeo da više sazna o mnogim zemljama i da se kroz praksu bolje upozna sa organskom poljoprivredom i ekološkom gradnjom, ali i sa funcionisanjem ekoloških zajednica.

– Uvek sam voleo da otkrivam nova mesta i upoznajem nove ljude. Inspiracija za putovanja je proistekla iz filma „U divljini“ (engl. Into the wild), koji govori o o momku, koji diplomira na prestižnom univerzitetu, a onda napusti sve i putuje bez novca, uglavnom stopirajući – objašnjava Žulijan šta je to što ga je podstaklo da se upusti u tu avanturu.

U želji da radi nešto, posve drugačije od drugih, momak koji je zbog studija živeo i u Nantu, Edinburgu i Lionu, kreće auto-stopom najpre da obilazi rodnu Francusku.

Kako je sve počelo?

– Na velike udaljenosti počeo sam da stopiram na Božić 2018. godine. Nakon petodnevnog solo pešačenja. Zaista sam voleo da upoznajem ljude na takav način. Budući da je moje putovanje trebalo da traje šest meseci, stopiranje je bilo najviše isplativo i pružalo mi je mogućnost da spontano donosim odluke o nastavku putovanja.

Kao još jedan od razloga zbog kojih se odlučio na stopiranje tokom putovanja, ističe da je u pitanju ekološki prihvatljiv način putovanja.

– Sledeće što je prednost autostopiranja jeste mogućnost upoznavanja lokalnog stanovništva, pokušavate da komunicirate sa vozačima, možete da naučite o istoriji njihovih mesta i da dobijete savete o tome gde da idete, šta da radite i slično – dodaje Žulijan.

Kaže da je u prethodna četiri meseca obično čekao manje od sat vremena da mu neko stane. Uz osmeh napominje i da je, tokom putovanja kroz Srbiju, čak dva puta čekao po dva sata da mu neko stane.

Dugačak je spisak evropskih zemalja kroz koje je putovao pre nego što je došao u Srbiju. Nemačka, Danska, Švedska, Finska, Estonija, Letonija, Litvanija, Poljska, Češka…

U planu mu je, kaže, da osim Kosova, poseti i Severnu Makedoniju, Bosnu i Hercegovinu, Grčku, Sloveniju, Albaniju, Hrvatsku i Švajcarsku.

U Srbiji je najduže boravio u Kulturnom centru Maglič.

– Pošto sam želeo da praktično upoznam Evropu, prijavio sam se na jedan od “workaway” sajtova, preko kojih možete da stupite u kontakt sa mestima poput tog u Magliču. Dogovor je da radim 25 časova sedmično, a u zamenu dobijam smeštaj i hranu.

Utisak o našoj zemlji i ljudima

– Odmah da naglasim da nisam upoznao baš mnogo Srba da bih mogao da donesem objektivan sud. Ljudi koje sam imao prilike do sada da upoznam su bili gostoljubivi i prijateljski nastrojeni, a od cele Srbije zadržao sam se samo u Beogradu, pre nego što sam stigao u Maglič. Bila je to prva prestonica koja je drugačija od drugih i svidela mi se.

– Ako bih morao da biram, budući da sam u vašoj zemlji praktično video samo Beograd i Maglič, ipak biram Maglič. Volim prirodu i tu prelepu tvrđavu.

Postoji i nešto što mu se u Srbiji nije naročito dopalo.

– Na mnogim mestima kroz koja smo putovali primetio sam otpad. Smatram da je to šteta, ali sve dok budemo proizvodili otpad, on će se nesumljivo pojavljivati i u našem okruženju.

Izvor: Ona.rs