U opštini Temerin, severno od Novog Sada, od 2018. godine posluje farma za uzgoj svinja Temerin agrar.
Godinama unazad su na ovom mestu, nedaleko od porodičnih kuća, razne firme „držale“ farmu svinja zbog čega su se meštani bunili, ali njihova borba za čistiji vazduh intenzivnije kreće od 2014. kada je smrad, kako kažu, postao nepodnošljiv.
„Problem je što se sa farme tokom čitave godine, a posebno na proleće i u letnjem periodu širi nepodnošljiv smrad koji izaziva gađenje. Zbog tako neprijatnog mirisa ne može se boraviti napolju i ne mogu se provetravati kuće. Takođe, ako sušimo opran veš napolju, on se oseti na svinje. Oni organizovano nipodaštavaju institucije koje ne smeju i neće da rade svoj posao“, priča Milenko Karlica iz Temerina.
On kaže da su se građani više puta obraćali opštinskoj upravi u vezi sa radom farme, da su predali peticiju koju je potpisalo više desetina građana Temerina i da su više puta protestovali, međutim, ništa nije preduzeto u cilju smanjenja neprijatnih mirisa poput isparavanja amonijaka.
Ipak, to nije jedini problem u vezi sa radom ove farme.
Tako je Poljoprivedna inspekcija utvrdila da se posebni prostori u koje se odlaže stajski otpad iz Temerin agrara, takozvane lagune, nalaze na državnom zemljištu, koji je, kako su u opštinskoj upravi rekli u avgustu prošle godine, farma koristila bez ugovora o zakupu. Upravu je inspekcija o ovome obavestila 7. februara 2020. godine.
Takođe, prema zakonu sva postrojenja koja mogu imati negativan uticaj na zdravlje ljudi i životnu sredinu moraju imati posebnu, takozvanu integrisanu dozvolu. Kao farma čiji je kapacitet 10.000 svinja, Temerin agrar bi morao da ima takvu dozvolu, ali je nema.
Inspektori Sektora za nadzor i predostrožnost u životnoj sredini Ministarstva zaštite životne sredine obišli su farmu 3. septembra 2019. nakon čega su Rešenjem naložili farmi da podnese zahtev za izdavanje integrisane dozvole.
Temerin agrar je to uradio 22. januara 2020, međutim dozvola nije izdata jer zahtev nije sadržao svu potrebnu dokumentaciju, rečeno je Centru za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) iz opštinske uprave u februaru ove godine.
Strani investitor, državne subvencije
Temerin agrar je ćerka-firma kompanije Mitros Fleischwaren iz Sremske Mitrovice.
Austrijska kompanija Gierlinger Holding GMBH je krajem 2014. osnovala preduzeće Gierlinger d.o.o. Šabac sa osnovnim kapitalom od samo 100 dinara.
U januaru 2015. godine Gierlinger je za 800 hiljada evra kupio nekadašnjeg sremskomitrovačkog giganta mesne industrije Mitros, koji je prethodno bezuspešno privatizovan. Procenjena vrednost Mitrosa iznosila je oko četiri miliona evra.
Tada Gierlinger d.o.o. menja naziv u Mitros Fleischwaren d.o.o. Potom 20. marta 2015. Vlada Srbije pomaže ovoj kompaniji subvencijom od 5,8 miliona evra. Godinu dana kasnije svečano je otvoren renovirani pogon Mitrosa u Sremskoj Mitrovici čemu je, pored bivšeg gradonačelnika Sremske Mitrovice a sadašnjeg ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića, prisustvovao i tadašnji premijer Aleksandar Vučić.
Mitros Fleischwaren se obavezao da će zaposliti najmanje 300 radnika i da neće smanjiti taj broj pet godina. Obavezao se i na ulaganja u iznosu od najmanje 20 miliona evra.
Na svečanom otvaranju Vučić je rekao da će fabrika potpisati ugovore za otkup mesa sa oko 700 ljudi.
I pored subvencija, zvanični izveštaji o poslovanju govore da je Mitros u gubitku. Naime, prema zvaničnoj poslovnoj dokumentaciji, Mitros je na kraju 2019. imao ukupan gubitak od preko 970 miliona dinara, dok se iste godine protiv te firme vodilo osam sudskih sporova ukupne vrednosti 113.560 evra i 10.933.000 dinara.
Profesor sa Katedre za hemijsku tehnologiju i zaštitu životne sredine Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu Dejan Krčmar za CINS kaže da farme moraju imati studiju procene uticaja na životnu sredinu jer je neophodan dokument za dobijanje upotrebne i integrisane dozvole. Ukoliko je nisu dobili kada je farma građena, onda se radi studija zatečenog stanja.
„Prva stvar koju komisija razmatra je ruža vetrova i pozicija objekta, odnosno koliko je populacija udaljena. Neprijatni mirisi se moraju širiti u pravcu koji nije ka naseljenom mestu. (…) Ako ne može drugačije, onda se gleda koje su mere preduzete. Prvo mora postojati zeleni pojas od 2-3 drvoreda, moraju se primenjivati odgovarajuće tehnike čišćenja i sve druge mere koje će preventivno uticati da imamo malu emisiju neprijatnih mirisa i amonijaka“, navodi naš sagovornik.
Krčmar objašnjava i da su potencijalno rešenje za zagađenje posebni uređaji za prečišćavanje vazduha, takozvani skruberi.
„U pitanju su uređaji koji raspršuju tečnost. Recimo za amonijak se koristi tečnost sa kiselinom koja kada se raspršuje apsorbuje amonijak koji prelazi u tečno stanje i onda dobijamo neku manju količinu otpadne vode koja se tretira.“
Pored toga Krčmar kaže da mogu da se koriste i biofilteri koji se postavljaju na ventilaciju i tako prečišćavaju vazduh koji izlazi manje zagađen i sa mnogo manje neprijatnih mirisa.
Vlasnik zemljišta – uspešni biznismen i Vučićev domaćin
Imanje na kom se nalazi svinjogojska farma Temerin agrar nekada je pripadalo Društvenom preduzeću Petefi Temerin, koje je privatizovano 2004. godine. Danas je u vlasništvu preduzeća Gobem d.o.o. koje je u većinskom vlasništvu Ljubinka Gobeljića. Gobem je imanje izdao u zakup firmi Mitros Fleischwaren, a ovaj u podzakup ćerki-firmi Temerin agrar.
Gobeljić je u medijima predstavljen kao uspešni biznismen, predsednik kompanije FPM Agromehanika iz Boljevca. On je 2018. u ime Agromehanike dočekao premijerku Anu Brnabić i predstavio uspehe firme, kako su tada mediji preneli. Takođe, sa svojim bratom Zvonkom Gobeljićem je 2019. ugostio i predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Prema podacima sa sajta Agencije za privredne registre (APR), vlasnik Agromehanike je firma Ekstra-pet čiji osnivač je ofšor kompanija sa Kipra – Velkan trading limited, iza koje stoji upravo Zvonko Gobeljić, brat Ljubinka Gobeljića.
Čekajući pravosnažnu presudu
Milenko Karlica je jedan od pedesetak građana koji su tužili Temerin agrar i to iste godine kada je ova firma otvorila svoja vrata. Međutim, sudskog epiloga još nema.
Naime, Osnovni sud u Novom Sadu je prvo doneo presudu u korist meštana Temerina i naložio farmi da spreči širenje neprijatnih mirisa. Međutim, novosadski Apelacioni sud je ukinuo presudu i vratio postupak na ponovno odlučivanje jer Osnovni sud nije u potpunosti utvrdio činjenično stanje.
U obrazloženju se navodi da sud nije utvrdio namenu objekata u kojima tužioci imaju prebivalište, u kom svojstvu koriste te objekte i da li imaju potrebne dozvole.
Apelacioni sud traži i da nadležni organi utvrde postojanje emisije neprijatnih mirisa jer je presuda donesena samo na osnovu svedočenja tužilaca.
Neophodno je utvrditi i da li postoje uređaji koji bi mogli delimično ili potpuno neutralisati te mirise, odnosno šta Temerin agrar treba da preduzme kako bi smanjio štetne emisije sa farme.
Direktor ove firme, Vladica Mladenović, kaže za CINS da su papiri na njihovoj strani.
„S druge strane, razumemo (da kažem) nezadovoljstvo građana i radimo sve u cilju da se nađe neko kompromisno rešenje što pre. (…) Koliko sam ja upoznat ta farma je predviđena i tu su date blagovremeno, svojevremeno sve dozvole. Sad je problem što se tu u međuvremenu proširilo gradsko naselje. Sad ko je tu izdavao dozvole, kako je izdavao pa su zgrade naknadno došle do same farme“, podvlači Mladenović.
Sporna lokacija, direktor farme obećava preseljenje
Farma koja je građena sredinom prošlog veka danas ne bi smela da se nalazi na ovoj parceli. Naime, prema Planu generalne regulacije opštine Temerin, farme za uzgoj životinja ne smeju da se grade u radnoj zoni, u kakvoj se nalazi ova farma. Iz Opštine za CINS kažu da je, međutim, ovo „zatečeno stanje“.
Objekte farme izgradilo je još u drugoj polovini prošlog veka Društveno preduzeće za poljoprivrednu proizvodnju, promet i usluge Petefi Temerin, koje je privatizovano 2004. godine.
Zbog toga u opštinskoj upravi Temerina kažu da su takvo stanje „zatekli“ i dodaju da nikada nisu izdali dozvolu da tu bude sagrađena farma.
„Kao dokaz tome u evidenciji katastra možete videti da su objekti uknjiženi kao zgrade poljoprivrede, a ne kao zgrade farme. Uz to, važeći Plan generalne regulacije naselja Temerin, kao i prethodni Generalni plan naselja Temerin na predmetnoj lokaciji predviđa i dozvoljava gradnju isključivo radnih sadržaja (poslovanje, proizvodnja, skladištenje i sl), a striktno zabranjuje gradnju farmi u obuhvatu građevinskog reona gde se ova lokacija nalazi“, navode u Opštini.
Dodaju i da dozvole nemaju ni lagune u kojima se skladišti stajsko đubrivo.
„Slično farmi, lagune su zatečeno stanje i ovo odeljenje nikada nije izdalo dozvolu za tu namenu na predmetnoj lokaciji“, stoji u dopisu Odeljenja za urbanizam, stambeno komunalne poslove i zaštitu životne sredine opštine Temerin.
Mladenović tvrdi za CINS da će Temerin agrar biti iseljen sa sporne farme, ali traži strpljenje jer taj proces može potrajati.
„Ideja je da mi iselimo sve. Imamo neku farmu koja je otprilike pola kapaciteta, gde sad ulazimo u neke pregovore… I nama je u interesu da to bude što pre (…) nadam se možda u toku sledećeg meseca, da imamo neki konkretan dogovor i odgovor oko toga. (…) Radi se o Bečeju i okolini“, podvlači Mladenović.
Autor: Ivana Kragulj/CINS
Za našu decu u poljskom wc-u: Nemaju lavabo, pa jedni drugima iz kofe peru ruke
Dodaj komentar