Exit odložen, organizatori tvrde da su pred gašenjem, traže pomoć države

Egzit festival, izvesno je, neće biti održan u planiranom terminu od 9. do 12. jula. Hoće li ga uopšte biti ove godine i u kom obliku, i dalje nije poznato.

Organizatori najvećeg festivala u Srbiji zatražili su u otvorenom pismu pomoć države kako bi opstali i pozvali nadležne na razgovor o budućnosti manifestacija u zemlji. Odgovora za sada nema.

Da festivala na Petrovaradinskoj tvrđavi neće biti u julu najpre su saopštili političari, javlja N1.

Nakon ćutanja koje je trajalo koliko i vanredno stanje, oglasili su se i organizatori Egzita.

Nije sporna, kažu, promena formata i pomeranje datuma, ali je za zvaničnu odluku neophodna koordinacija sa nadležnima na svim nivoima, odnosno da država donese mere o zabrani okupljanja za taj period.

– Zašto je to važno? Za ovogodišnji Egzit sklopljeno je više stotina ugovora, kako sa izvođačima, tako i sa dobavljačima iz zemlje i sveta i da bi se mogla upotrebiti klauzula o višoj sili, da bi se raskinuli ti ugovori, pred svim zakonima – američkim, engleskim i tako dalje, mi smo se konsultovali, kako sa našom pravnom službom, tako i sa pravnom službom krovne evropske festivalske organizacije, koja je uputila preporuke festivalima da pomeraju datume tek kada njihove zemlje donesu te mere – naveo je Dušan Kovačević, direktor Egzit festivala.

U suprotnom bi, upozoravaju Egzitovci, gubici koje još ne mogu da procene, ali se kreću u milionima evra, mogli ugasiti festival.

Kovačević za N1 pojašnjava da im je novac, koji inače svake godine dobijaju iz budžeta na svim nivoima, zbog epidemije sada uskraćen, a da su dobili „samo“ 35 miliona dinara koje su obavezni da vrate ako se festival ne održi.

Od države traže hitan sastanak, koji još nije zakazan.

– Ja negde želim da verujem da nijedna ozbiljna i odgovorna država ne bi dozvolila da, po rečima mnogih stručnjaka, jedan od najvažnijih brendova ove zemlje bude ugašen.

Tu nije u fokusu pitanje pomoći države Egzitu, pa čak ni manifestacijama, već celokupnoj turističkoj privredi, koja našem društvu donosi milijarde evra prihoda svake godine – kaže Kovačević.

Da je epidemija dovela do neizvesnog opstanka manifestacija, kaže urednik novosadskog „O radija“. U opasnijem su položaju, kaže, mali i srednji festivali, koji inače iz budžeta dobijaju daleko manje svote nego Egzit.

Njihove pozive upomoć ne čujemo jer su, kaže, navikli na snalaženje.

– Čini mi se da Egzit nekako daje sebi za pravo da zahteva pomoć države, a zaboravlja koliko mu je država zapravo do sada pomagala. Mislim da tu nekako treba naći balans i voditi računa i o nezavisnoj kulturnoj sceni i o samostalnim umetnicima i o tzv. malim festivalima i o udruženjima umetnika. Svi su oni na neki način ugroženi – kazao je Predrag Novković, urednik „O radija“.

Da konkretno Egzit može očekivati pomoć države za opstanak i organizaciju festivala u drugom periodu, kaže predsednik Pokrajinske vlade.

– Želimo da opstane festival jer festival doprinosi sigurno i Srbiji i Vojvodini i Novom Sadu. Da li će i koja forma pomoći biti, ostaje da se vidi. Nismo konkretno o tome razgovarali, ni oni nisu tražili neku konkretnu pomoć, već da se sagleda njihovo stanje. Videćemo, rano je o tome govoriti – istakao je Igor Mirović, predsednik Pokrajinske vlade.

Da je zapravo prilično kasno, jer su druge države takve odluke već donele, stav je Egzita.

Za svoj opstanak festivali u Srbiji mogli bi se ubuduće boriti preko zajedničke, krovne organizacije, koja je i dalje na nivou ideje.