Nezanemarljiv broj mladih ljudi iz naše domovine razmišlja kako da posle studija ode u neku od država EU ili Veliku Britaniju i ostvari svoj životni san, a mladi svršeni studenti Kraljevske dramske akademije iz Londona došli su u Srbiju. Tik uz nedavno obnovljen srednjevekovni fruškogorski manastir Bešenovo našli su mir i spokoj, koji metropole nemaju. Korak po korak ostvaruju svoje ideje, ali i veliki projekat unapređenja jednog od najmanjih sremskih sela sa jedva 80 žitelja i oko 30 nastanjenih kuća.
Kupili su oronulu kućicu sa imanjem od 40 ari, koju su potpuno adaptirali i renovirali. Svom imanju pridodali su još 15 ari, za plastenik organske proizvodnje voća i povrća i obor za svinje mangulice. Kada su stigli u ovo “ bespuće” predstavljali su pravu senzaciju za meštane.
Ti mladi ljudi su Vivijen fon Abendorf, rođena u Londonu 1986. godine od majke Srpkinje Jelene Nedić, profesorke hemije iz Vršca i oca Austrijanca Ričarda fon Abendorfa, čija je majka Engleskinja, a preci po ocu Austrijanci i Mađari. Njen prijatelj Kalki Aporio rođen je 1982. godine u Mastrihtu, u Holandiji i potiče iz umetničke porodice. Kalki je već sa 18 godina bio glumac u jednoj velikoj seriji holandske televizije, a bavi se i režijom i dramaturgijom.
Vivijen i Kalki su se upoznali na studijama u Londonu. Oboje govore srpski jezik još iz studentskih dana. Vivijen je učila Kalkija da govori srpski.
– Istovremeno sam rasla u Londonu i kod majčinih u Vršcu. U tom gradu imam brojnu familiju. Majka je postala profesor hemije u Beogradu i 1973. godine otišla u London da se provede. Tad je srela mog oca i ostala u Engleskoj. Moj prvi izbor je bio književnost, koju sam studirala u Notingemu. Pored engleske književnosti, mnogo sam čitala i na srpskom. Sad držim i časove engleske književnosti onlajn. Bavila sam se i slikarstvom, ali i glumom. Odlučila sam da upišem magistarske studije na Kraljevskoj dramskoj akademiji u Londonu. Tu sam srela Kalkija i od tada živimo zajedno. Želeo je da upozna Srbiju, te smo došli u Vršac – osmehujući se priča Vivijen.
Planiraju da okupe sve svoje poznanike umetnike širom sveta i ovde stvaraju pozorišna dela i filmsku produkciju, kao i razne kultune edukativne radionice. Kalki ima veliko iskustvo. Režirao je velike predstave uličnih pozorišta u kojima je učestvovalo više desetina glumaca, a i sam je glumio, jer je završio holandsku glumačku akademiju i režiju u Londonu.
– Na osnovu srpskog državljanstva, koje imam preko majke, registrovali smo naše Udruženje „Balkan Retreat“. Tako i razvijamo naše projekte i seoski turizam ovde na Fruškoj gori. Mi želimo da naši gosti iz celog sveta kod nas imaju gde da spavaju i da se bolje osećaju nego u nekom hotelu, jer ovakvu lepotu prirode, nije lako pronaći, kaže Vivijen.
Kalki se nadovezuje: – Za turiste i naše potrebe pravimo sokove od zove, nane, slatko, kompote, posetiocima kuvamo domaća jela sa gljivama, paprikaše sa piletinom, riblju čorbu sa šaranom… gosti su oduševljeni. Naše gazdinstvo nalazi se na turističkoj mapi Srema i Srbije, ali su nam za sada kapaciteti nedovoljni da prime sve zainteresovane.
Ističu, da ove i prošle godine imaju zastoj zbog korone. Do prošle godine su bili domaćini za oko 300 turista iz 25 zemalja sveta, sa svih kontinenata, iz Konga, Kanade, Australije, Indije, Turske, Brazila….
Plemenite vizije
-Naš projekat kulture i seoskog turizma privući će i druge mlade da dođu ovde. Mi planiramo potomstvo. Ako se naš san ostvari, obnovićemo zgradu škole i biće više stanovnika u Bešenovačkom Prnjavoru. Uzdamo se i u podršku države Srbije i grada Sremske Mitrovice – kažu Vivijen i Kalki. Iskoristivši pauzu zbog Covida Vivian i Kalki prave dva apartmana za turiste sa četiri i dva ležaja, i to sve sopstvenim sredstvima i uz pomoć roditelja i prijatelja.
Filmski hitovi u napuštenoj školi
Inače, dolaskom ovog neobičnog para, zaboravljeno i skrajnuto, ruralno selo postalo je interesantno ne samo turistima i posetiocima, već i meštanima i žiteljima okolnih sela, koji mogu da uživaju u biskopskim predstavama, jer su upravo ovi mladi ljudi omogućili projekcije domaćih i stranih hitova pretvorivši napuštenu seosku školu u bioskop.
Autor: Svetlana S. Radivojević
Lako je njima, njih niko ne sme da reketira,da im preti jer imaju zaštitu svojih ambasada.