Srbija Vesti

Na jesen nam preti trostruka epidemija, upozoravaju lekari

omikron-korona

Juče (30.juna) održana je lekarska konferencija „Povuci pravi potez“, na kojoj su mnogobrojni lekari upozorili od rizika jesenjih epidemija.

Procenat osoba vakcinisanih od opasnih virusa i bakterija u Srbiji opada te pored epidemije korone i gripa na jesen možemo da očekujemo i epidemiju pneumokoknih bolesti, u koje spadaju meningitis (upala tankih ovojnica mozga i kičmene moždine), pneumonija (upala pluća), kao i sepsa, infekcija krvi, upozorili su juče specijalisti.

Ističu da su oboljenja koje izaziva bakterija pneumokok i dalje vodeći uzroci smrtnosti u svetu u svim starosnim grupama iako se to može sprečiti vakcinacijom.

Pulmolog prof. dr Predrag Minić, načelnik Odeljenja za pulmologiju u Institutu za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije „Dr Vukan Čupić“, istakao je da su deca mlađa od pet i stariji od 65 godina dve najrizičnije grupe kad je pneumokokna bolest u pitanju.

– Kod nas su deca zaštićena, ali se još uvek nedovoljno pažnje obraća na starije od 65 i ljude koji su u velikom riziku da teško obole od pneumokokne bolesti. Tu se pre svega misli na one koji nemaju slezinu, osobe sa ozbiljnim oštećenjem imuniteta – HIV pozitivne osobe, transplantirane, obolele od malignih bolesti. Za ovu kategoriju stanovništva država snosi troškove imunizacije – kaže prof. dr Minić i dodaje da su pomenute dve kategorije takođe najrizičnija grupa i kad je grip u pitanju.

– U prenošenju virusa gripa deca imaju centralnu ulogu. Ona su generatori epidemije, kao što se na kraju ispostavilo i kod kovida. Najvidljiviji uticaj vakcinacije jeste imunizacija kompletne populacije dece. To su uradili u Japanu sedamdesetih godina, kad su svu školsku decu vakcinisali protiv gripa, i jedini vidljivi uticaj je bio pad smrtnosti kod starijih od 65 godina. Starije osobe čuvamo tako što vakcinišemo decu.

Takođe, lekari ističu da su zarazne bolesti vekovima sejale masovnu smrt, a vakcine su najveće dostignuće u medicini jer su spasle mnoge živote.

Dr Aleksandra Radovanović Spurnić, pomoćnica direktorke Kovid bolnice Batajnica, kaže da je koronavirus jedan primer kako izgledaju infektivne bolesti.

Sumnjivi ljudi iznose neistine o vakcinama

Potpredsednik Foruma pacijenata Srbije Predrag Slijepčević upozorio je na konferenciji da „sve više osoba sumnjivog znanja i još sumnjivijeg karaktera iznosi u javnost stavove o štetnosti vakcina“:

– Iznose neistine, opovrgavajući činjenice o dobrobiti koju vakcine donose. Njihovi motivi nisu jasni, ali posledice njihovog delovanja su potpuno jasne. Vakcine spasavaju živote. To je neosporna činjenica. Svako ko tvrdi drugačije svesno i namerno ugrožava vaš život, živote vaših najbližih, i što je neoprostivo, živote vaših beba i vaše dece.

– Lekar koji radi s pacijentima obolelim od koronavirusa na osnovu kliničke slike pacijenta može da pretpostavi da li je vakcinisan ili nije. Pacijenti koji su kao hospitalizovani imali teške kliničke slike i nalazili se u jedinicama za intenzivno lečenje uglavnom su bili nevakcinisani. Sa druge strane, virus korona ne ostavlja doživotni imunitet. Nakon preležane bolesti dobija se imunitet koji je vremenski ograničen, pa osoba može ponovo da se inficira. To znači da se vakcine moraju davati na neki određeni period. Verovatno će se menjati i tipovi virusa i pitanje je da li će ta jedna vakcina štititi protiv nekog drugog soja – rekla je ona i dodala:

– Pitanje trenutka je kad će, a ne da li će krenuti epidemija malih boginja, zaušaka i rubela, jer je manje od 50 odsto dece vakcinisano, a neophodno je da taj procenat bude 95 i više – saopštio je početkom juna Forum pacijenata Srbije.

– Tako je i kod gripa, jer svake sezone imamo novi soj pa se ljudi svake godine vakcinišu protiv tog soja. Što se tiče ove jeseni, svi pričaju o novom talasu koji se očekuje. Moj stav je da on ne može biti masovan s obzirom na to da imamo vakcine, antivirusne lekove i ljude koji su već preležali bolest.

Međutim, kovid nas je demantovao mnogo puta, tako da je veliko pitanje kako će sve izgledati na jesen.

Čitajte Luftiku na Google vestima

Izvor: Kurir, A.K.

Luftika #

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

script type="text/javascript" src="//delivery.r2b2.io/get/luftika.rs/generic/in-media">
579 Shares
579 Shares
Share via
Copy link