Državljani Danske, koji važe za najsrećniju naciju na svetu, od vrtića, pa sve do kraja srednje škole, izučavaju empatiju kao obavezan predmet. Empatija u danskim školama ima jednaku važnost kao književnost i matematika.
U danskim školama je sat vremena na nedeljnoj bazi predviđeno za časove empatije koje pohađaju učenici uzrasta od šest do 16 godina. Ovi časovi služe da bi učenici mogli da razgovaraju o problemima koje ih muče, bez obzira da li su vezani za školu ili ne, a ostatak odeljenja zajedno sa predmetnim profesorom pokušava da nađe razumno rešenje i tako pruži podršku.
Empatija pomaže u izgradnji odnosa sa drugim ljudima, neutrališe maltretiranje i podstiče uspeh na poslu, a takođe promoviše razvoj lidera, preduzetnika i menadžera. Istraživanja pokazuju da saosećajniji tinejdžeri imaju tendenciju da budu uspešniji jer su više usmereni na realizaciju postavljenih ciljeva u odnosu na njihove narcisoidne vršnjake, piše Blic.
Srpski stručnjaci smatraju da ne bi bilo loše da se i u naše školstvo na neki način uvede taj predmet.
Psiholog Aleksandra Janković kaže da je za empatiju kasno od šeste godine, te da bi decu tome trebalo učiti i ranije.
„Svakako da učenje o tome utiče i na smanjenje vršnjačkog nasilja. Definitivno dečji razvoj i socijalizacija podrazumevaju i razvijanje empatije, spremnosti da se pomogne, da se saoseća sa drugom osobom, da joj se pomogne. To znači da bi roditelji morali mnogo više da rade na tome. Imam utisak da smo se precenili, živimo u prošlosti i sebe doživljavamo kao narod koji je vrlo topao i saosećajan, a bojim se da su se vremena promenila“, navodi Janković za Kurir.
Ona ističe da roditelji danas, nažalost, uče decu kako da sebi obezbede nešto i kako da neke stvari ne dele sa drugima.
„Bilo bi lepo da uvedemo prvo kurseve za roditelje. Deca koja su naučena da ne udaraju drugu decu, da imaju sažaljenja ako se nekome nešto dogodi i hoće da pomognu postaju kvalitetniji ljudi i kod njih je manja šansa da se razviju razna psihopatološka ponašanja“, kaže Janković.
Psihijatar dr Ivica Mladenović kaže da ćemo, ako se taj predmet uvede, možda tek za nekih deset godina stvoriti generaciju mladih ljudi koji su drugačiji.
„Smatram da je empatija ekstremno značajna i da je u stvari ona najdublji izraz ljudskosti i humanosti i da svakako treba raditi na tome. Ipak, bojim da samo uvođenje u školu kroz časove nije dovoljno ako kao društvo ne poradimo na sistemu vrednosti. Kulturološki, mi smo skloni empatiji. Međutim, meni se ne dopada to što se poslednjih desetak godina gradi drugačiji sistem vrednosti“, istakao je dr Mladenović za Kurir.
Govoreći za RTS, Mladenović je napomenuo da empatija ne mora da se uči u školi, ako postoji zdrava porodica.
„Problematično je ako se baziramo samo na obrazovanje, da će naučiti empatiju u školi. Ona se uči u porodici“, rekao je dr Mladenović.
Objašnjava zašto su ljudi sve manje saosećajni i do čega to može dovesti.
„Ljudi postaju sve manje saosećajni, a deca posebno, jer se u našem narodu ispoljavanje emocija smatra znakom slabosti, a i kao da se empatijom ometaju mladi ljudi da se vode makijavelističkim principom, da cilj opravdava sve“, kaže Mladenović.
Mladenović smatra da bez dobrog sistema vrednosti empatija ne može da zaživi.
„Iznad empatije je sistem vrednosti, pravda je kategorički imperativ. Ako empatišete s nekim preuzećete i odgovornost. Samo zreli mogu biti odgovorni, možda će zbog toga doživeti sankcije, ali to ukazuje na problem sistema, a ne empatije. Ako želimo da empatija poživi, treba da promovišemo pozitivan sistem vrednosti“, zaključuje dr Mladenović.
Dodaj komentar