Niko suroviji nije bio od bračnog para Čaušesku. O zlu koje su ljudima činili i dalje se priča u Rumuniji. Pre 33 godine stigla ih je najstrašnija kazna, a poslednje reči Elene Čaušesku još odzvanjaju.
Eleni je narod zamerao što kao žena nije imala milosti, dok su Nikolaju prigovarali što je supruga imala toliki uticaj na njega, piše Stil.rs.
Kada su je zarobili zajedno sa njenim mužem, nakon tri dana suđenja, na Božić 25. decembra 1989, osuđeni su na kaznu smrti streljanjem. Streljački vod nije smeo njenom suprugu da puca u glavu, da bi se svetu prikazalo da je mrtav, a ona nije imala takvo pomilovanje.
Nikolaje je pevao Internacionala u poslednjim minutima života i Elena je viknula „Je*ite se!“ pre nego je pala mrtva.
Ko je bila Elena Čaušesku?
Iako nikad nije završila ni srednju školu, dobila je niz počasnih doktorata, najviše iz hemije, a naučnici su morali za nju da napišu naučne radove koje je ona potpisivala. Od kraja 70-ih i tokom 80-ih Elena Čaušesku bila je jedna od dve najmoćnije žene na svetu. Drugu najmoćniju ženu tog vremena – Margaret Tačer, izabrali su glasači u Velikoj Britaniji.
Elena Čaušesku je bila samo žena predsednika, ali nije bila samo najmoćnija, nego i najomraženija.
Njen muž bio je Nikolae Čaušesku i bio je na čelu Rumunije od 1965. godine. Uveo je gvozdenu diktaturu i od sebe i svoje supruge stvorio je kult ličnosti sličan onom kakav su u svojim zemljama uživali Mao Cedung u Kini, Staljin u SSSR-u i Hitler u nacističkoj Nemačkoj.
Kako je njegova pozicija jačala, jačali su i njegovi apetiti prema materijalnom bogatstvu. Stoga je veliki deo rumunskog BDP-a trošio na izgradnju palate koja je i danas među najvećima na svetu u kojoj je živeo neki vladar.
Stvorio je vrlo moćni aparat sigurnosnih službi koji je bio toliko nametljiv da se procenjuje kako je svaki deseti Rumun u to vreme bio doušnik.
Diktator je to učinio kako bi se osigurala i produžila njegova vlast, a ne da bi zaštitio zemlju od spoljnog neprijatelja. Oni koji su se protivili njemu, njegovoj ženi – nestali bi preko noći.
Oboje su se zaljubili u bogatstvo i luksuz
Predsednika je nesebično podržavala Elena, koju su zvali „majkom nacije“. Po svemu sudeći, Elena je bila gruba, ne previše inteligentna, ali zato lukava i osvetoljubiva, te izuzetno nesrećna jer nije bila lepotica.
Rođena je u porodici seljaka i nikada nije završila srednju školu. Kao i mnogi drugi siromašni ljudi početkom 20. veka, okrenula se komunizmu koji je siromašnoj radničkoj klasi nudio ideju o tome kako će oni upravljati zemljom.
Budućeg supruga upoznala je 1939. godine. Za njega je Elena bila „ljubav na prvi pogled“, ali mnogi istoričari su uvereni da je sama Elena skovala plan kako da ga zavede i da je ona zapravo odabrala njega. Venčali su se 1947. godine, u vreme kada se komunizam pod pokroviteljstvom Sovjetskog Saveza počeo širiti istočnom Evropom.
Dvadesetak godina kasnije, Čaušesku je došao na vrh rumunske komunističke partije i 1965. postao čelnik stranke. Dve godine kasnije izabran je za predsednika Republike.
U početku, Čaušesku je bio relativno popularan u poređenju s ostalim komunističkim vođama. Uveo je neke pogodnosti za radnike i tokom prvih godina svog mandata prokrčio je svoj put u spoljnoj politici, što nije bilo jednostavno budući da je i Rumunija, kao i ostale zemlje Istočnog bloka, uglavnom bila pod čvrstom moskovskom šakom. Rumuni su svog predsednika doživljavali kao osobu koja je spremna da se suprotstavi zahtevima koji su stizali iz SSSR-a, da bi poboljšao životni standard stanovništvu.
Međutim, kako je vreme prolazilo, on je postajao sve više zaljubljen u bogatstvo i luksuz. Kad su rudari stupili u štrajk 1977, stranački pajtaši su im poručili da „Veliki vođa“ i njegova supruga lično rade na rešavanju njihovih problema, ali da se ne mogu s njima susresti.
Istina je bila da su svaki slobodni trenutak provodili u svom crnomorskom odmaralištu, okruženi poslugom.
Budući da je Elena putovala svetom, bivala je sve više ljubomorna na ono što su drugi imali. U Kini je bila ljubomorna na moć Mao Cedungove supruge, koju su na kraju zatvorili Maovi protivnici. Na Filipinima je pozavidela Imeldi Markos na raskošnom životu u kojem je uživala sve dok nisu proterali njenog supruga.
Kako su godine prolazile, Elena je postala toliko sujetna da nije dopuštala objavljivanje svojih profilnih fotografija kako se ne bi video njen poveći nos. Pre objave tražila je da se svaka njena fotografija obradi.
Kad su komunisti došli na vlast, Elena je bila sekretarica u Ministarstvu spoljnih poslova, ali ne previše sposobna. Međutim, od 1972. godine, kad je njen suprug postao siguran da će biti predsednik na duži rok, ona je ubrzo napredovala. Tokom sedamdesetih godina počeli su je „birati“ na sve važnije funkcije u vladi i Komunističkoj partiji, a 1980. godine čak je postala zamenica premijera – odnosno druga osoba na vlasti.
Poznata je kao izuzetno osvetoljubiva osoba i bolje je bilo ne izazivati je da ne pokaže tu svoju lošu stranu. Njeni neprijatelji, stvarni ili zamišljeni, odmah bi bili poslati na prinudni rad u najzabitije krajeve zemlje ili, još gore – u radne logore ili pred streljački vod.
I ona i njen suprug na kraju su vodili Rumuniju ne kao komunističku zemlju, nego kao svoju ličnu robovsku zajednicu, a mnogi su uporedili porodicu Čaušesku sa mafijaškom organizacijom.
Eleni su smetali i oni obrazovaniji od nje. Pred kraj vladavine postala je tako i počasna doktorka hemije i autorka mnogih naučnih radova. Istina je da su za nju to radili naučnici.
Nekolicina onih koji su to odbili, preko noći su nestali. Iako je bila javna tajna da Elena nikad nije napisala ni jedan sopstveni rad, ni istraživanje, niko joj se nije usudio suprostaviti jer je bila supruga najmoćnijeg čoveka u državi.
Bila je i na čelu mnogih različitih vladinih odseka vezanih za nauku, pa je dobila u narodu i nadimak „Codoi“, prema formuli za ugljen dioksid CO2. Inače „Codoi“ nije samo formula, nego i stvarna reč u rumunskom rečniku, a znači „veliki rep“.
Izvor: Stil.rs
Dodaj komentar