Tek što je projekat Jadar stopiran u Srbiji, počeo je rat u Ukrajini, zbog kog su sve države Evrope rešile da ubrzaju svoj proces „zelene“ tranzicije.
Sankcije prema Rusiji koje su usledile, ali i sve hladniji odnos sa Kinom, čija je pozicija na tržištu obnovljivih izvora energije dominantna, naterali su političare iz Brisela da počnu još aktivnije da traže potencijalne izvore „kritičnih“ sirovina neophodnih za solarne panele i baterije za električna vozila.
Srbija je tako postala još poželjnija destinacija za rudarske investicije. Postavlja se pitanje da li će u trci za srpski litijum glas naroda ovoga puta biti zanemaren.
Kako objašnjava Dragana Đorđević, naučna savetnica sa Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju, interesovanje iz EU za srpski litijum je sasvim otvoreno.
– Ko ne bi kad je sve džabe? U Evropi ne postoji nijedan rudnik litujuma, planira se ekstrakcija litijuma iz podzemnih geotermalnih voda u Nemačkoj bez posledica po životnu sredinu i razmatra se iz već postojećeg rudnika na granici Nemačke i Češke. Francuska ima velike zalihe litijuma u Bordou, litijuma ima i u Skandinaviji, Španiji, u Austriji su najkoncentrovanije rude litijuma na potezu Beč-Grac-Strazbur, Italiji pa i u Mađarskoj ili Švajcarskoj, ali za sada se rudnici tamo ne otvaraju – kaže Đorđević.
Prema Strategiji iz 2012. godine koja nikada nije usvojena, kada se govori o mineralnim resursima litijuma i tadašnjim rezultatima geoloških istraživanja i preliminarnim podacima o resursima i rezervama, Jadarski basen sadrži oko 227 miliona tona rude jadarita, u izdvojenim jadaritskim zonama. Prema Izveštaju o metalurškim ispitivanjima, koje je sprovela kompanija Aker Solutions, mineralni resurs jadarita bi mogao da se transformiše u 1,6 miliona tona ekvivalenta litijum-karbonata i 8,1 miliona tona borne kiseline, stoji u nikad usvojenoj Strategiji.
Kako objašnjava profesorka Đorđević, toksični element bor je od 2019. godine prema našoj novoj zakonskoj regulativi izbačen iz spiska štetnih supstanci, a to znači da je dozvoljen u bilo kojoj količini pa i u jako visokim, iako je za zemljište ta količina prema ranijim standardima bila ograničena na 50 miligrama po kilogramu, dok su prema novim nacionalnim standardima za vode dozvoljene količine bora utrostručene.
Ona dodaje da od opasnih nusproizvoda koji se dobijaju izvlačenjem litijuma iz rude u Jadru, preko 90 odsto rudarskog otpada Rio Tinto planira da deponuje na jalovište.
– Nije potrebno da o tome mnogo razmišljamo – jalovište iz rimskog doba imate kod Sopota u Srbiji gde i posle dve hiljade godina ništa ne raste. Da ne govorimo o tome da podzemne vode u tom delu pripadaju Drinskom basenu, a reke su bujičnog karaktera i plave svake dve ili tri godine, pa možete da zamislite koja bi šteta bila zagaditi Drinski aluvion podzemne vode i bujičnim rekama raznositi toksične supstance koje će se rastvarati iz jalovišta preko plodne zemlje. Da ne govorimo o tome da pijaća voda koja je svuda deficitarna u svetu u tom regionu može da snabde 85 miliona ljudi – kaže Đorđević.
Rio Sava Exploration, ćerka firma kompanije Rio Tinto, podnela je Upravnom sudu devet tužbi protiv Republike Srbije zbog obustave projekta Jadar prošle godine.
Ostatak teksta čitajte na portalu Nova Ekonomija.
Izvor: Nova ekonomija
Dodaj komentar