Sa neobičnim problemom suočava se Miliša Jovanović iz sela Arnajevo smeštenom podno planine Kosmaj, srpski gorostas koji je visok preko 2 metra i nosi obuću broj 54.
Mada, kad dođe zima i obuje vunene čarape, tada obuća mora biti bar za još jedan broj veća.
Pre dve godine poslednji put je uspeo da nađe par obuće koji mu je odgovrao i to preko narudžbine, jer tako velike dimenzije patika i cipela retko se mogu naći u slobodnoj prodaji.
Dok se ove naručene ne izrade i ne stignu na kućnu adresu, Miliša nosi šta ima i to dok se ne raspadne. Zbog toga se neretko po svom domaćinstvu kreće bos jer mu je tako i najlakše.
– Tri godine nosim jedne patike i već su na isteku, nosim ih svaki dan na posao i oko kuće. Drugi par koji sam platio 150 evra koristim za svečane prilike, kad idem na vašare, svadbe i veselja. One su mi stigle iz Nemačke. Ranije i nije bilo toliko teško naći odgovarajuću obuću za mene, jer je džinovske primerke proizvodila fabrika Borovo u Hrvatskoj. Imali su kalupe svih dimenzija, kada naručiš platiš pola, a ostatak kada ti stignu. Od trenutka kada se ona zatvorila nastale su moje muke – priča za RINU ovaj seoski gorostas.
Od malena je bio viši i krupniji od svojih vršnjaka. Gde god se pojavi svi ga primete, a osim ovog problema sa obućom, sa svojim visinom i gabaritom se veoma dobro nosi.
Iako krupnog stasa, blage je naravi pa oni koji ga poznaju kažu da mu ime Miliša savršeno dobro pristaje.
– Veliki čovek, pa su zbog toga i noge velike. Svaki dan se snalazi, ali isto tako imamo dosta muka. Uspevali smo da nabavimo u Nemačkoj brojeve koje nam je komšija donosio. Za odeću i nije toliki problem koliko za obuću, da se nađe broj koji njemu odgovara , ali stvarno je to muka. Devojke kada ugledaju momka one prvo šta primete jesu cipele pa onda se odlučuju za vezu, a njemu je to slaba tačka – kazala je njegova majka Persa.
Ipak jedina muka ovog gorostasa nije samo obuća, već i krevet.
Jovanovići su morali da nađu dobrog tesara kako bi mu produžio uzglavlje, u protivnom bi visio.
– Preradili smo krevet kako bi mogao normalno da stava, tamo gde je glava produžili smo dodavajući neke daske, dok smo stranicu gde su noge morali da skinemo, i sada mu noge vise u vazduhu. Ja sam ga rodila kao normalno dete a on je izrastao u džina visokog 205 centimetra. Gajila sam ga celog života, nikada nije bio gladan i žedan, a kako je izrastao u ovoliku gromadu to samo Bog zna – kaže Persa.
Miliša već godinama radi u JKP Lazarevac i drži rekord u broju iskopanih raka.
Važi za poštenog i čestitog mladića za kog kolege kažu da ni mrava ne bi zgazio. Da je čovek velikog srca i dobre duše pokazuje i to što često i sam zna da se našali na račun svoje visine.
Izvor: RINA
Dodaj komentar