Ljubav prema muzici, umetnosti, književnosti u kulturi Novosađani Zoran Popnovakov i Aleksandar Tepić pretočili su u internet portal “Dotkom” koji iz dana u dan stiče sve veći broj čitalaca. Kuriozitet portala je da su dva idejna tvorca ovih internet stranica poštari, pa je i rubrika “Tajne poštarske torbe” jedna od najčitanijih, jer na tim stranicama dele svoja iskustva iz terenske službe, što je svakodnevica njihovog posla.

Ono što je zajedničko ovim poštarima je ljubav prema pisanju, otud i ovaj “Nepolitikin zabavnik” kako stoji na naslovnici sajta “Dotkom” čija je misija takođe ispisana na naslovnici – “Portal za reanimaciju kulture i…” a postoji od 2015. godine.

Popnovakov poštarsku uniformu nosi više do četvrt veka, dok je Tepić sa 13 godina staža u pošti, ali obojica su svojim izgledom odudarali od standarda poštara. Zoran sa konjskim repom, dok je Aleksandar “furao” pankerski imidž.

– Vrlo brzo postali smo jako dobri prijatelji, čak nam se i supruge druže međusobno. Pošto nas spajaju zajedničke vrednosti i interesovanja, Aleksandar je predlagao da pokrenemo blog. Tako je krajem 2015. nastao “Dotkom” – objašnjava Zoran Popnovakov.

postari dotkom 1

Odlučili su da na blogu neće biti politike. Na sajtu se mogu naći rubrike kao što su: “Nepoznata muzika”, “Nepoznati filmovi”, “Nepoznate knjige”, “Fudbal-najsporednija važna stvar na svetu”, ali i digitalna galerija fotografija. Za karikature je zadužen kolega poštar Hugo Nemet, nekadašnji karikaturista lista “Dnevnik” i dobitnik mnogih prestižnih nagrada u oblasti karikature.

Sada njihov sajt raste i po broju autora, ali i poseta pa statistike pokazuju da na mesečnom nivou “Dotkom” ima 19.000 čitalaca.

– “Dotkom” se polako širi. Ljudi se javljaju sami, jer žele da sarađuju sa nama. “Tajne poštanske torbe” je i dalje naša najpopularnija rubrika, ali ni ostale teme ne zaostaju. Često pišemo o ljudima koji drže svoje male zanatske radnje, ali objavljujemo i recenzije o knjigama i promovišemo mlade bendove. Mislimo da je ljudima dosta šunda. Nažalost, ne plasira im se previše normalnog sadržaja. Planiramo da se registrujemo kao udruženje građana i da se povežemo sa sličnim organizacijama u regionu. Želimo da imamo saradnike iz svih bivših jugoslovenskih republika i trenutno se po tom pitanju dogovaramo sa jednom osobom iz Zagreba – napominje Popnovakov, inače po muzičkom opredeljenju metalac, roker i strastveni navijač FK “Vojvodina”.

postari dotkom 2

Tokom godina radeći ovaj posao imao je brojna iskustva na terenu, pa ga je tako jurio vojni obveznik jer mu je uručio poziv za vojsku tokom ratnih devedesetih, ali i penzionerka kod koje je zaboravio tuđi paket. Za razliku od stereotipa kako psi ne vole poštare, Zoranovo iskustvo je drugačije, jer ima onih koji ga u njegovom rejonu, u novosadskom naselju Salajka, sa radošću čekaju da dođe, pomazi ih i poigra se s njima. Ipak, navodi da posao poštara nimalo nije lak, i veoma je odgovoran. A o svemu tome i piše u rubrici “Tajna poštarske torbe”.

– “Pošta je kao Srbija u malom. Zastupljeni su simpatizeri svih političkih opcija. Što se tiče obrazovanja, imate od fakultetski obrazovanih, do polupismenih ljudi koji svoje neznanje nadoknađuju iskustvom. Dolaze danas mladi da rade, ali većina ne ostane dugo. Težak je ovo posao, ali i odgovoran. Poštarska torba teži oko šest kilograma, a kada nosite račune i do petnaest kilograma – priča Zoran.

Tridesetosmogodišnji Aleksandar Tepić je završio je Srednju umetničku školu u Novom Sadu, ali za dalje studije na Akademiji umetnosti nije imao novca, pa je u cilju obezbeđivanja egzistencije na kraju obukao poštarsku uniformu.

– U slobodno vreme i dalje crtam i slikam, ali posao u poštanskoj uniformi mi ipak garantuje neku sigurnost. Kada sam se sprijateljio sa Zoranom on se stalno žalio da je nezadovoljan u životu i da mu je dosadno. Nakon što je jedan moj poznanik iz Australije odustao da napravi sajt za našu dijasporu, ja sam mu predložio da ću sam napraviti internet platformu kako bi mogao da piše. Tako je nastao “Dotkom” portal za reanimaciju kulture. Od tada smo nerazdvoljni kao mladenci. Ljudi su polako krenuli da nas prate. Neki su nas hvalili, a neki kudili. Bilo je i onih koji su tražili političke teme, ali smo te predloge odbacili. Ako se neka tema slučajno graniči sa politikom, od nje odmah odustajemo. Prate nas od srednjoškolaca do šezdesetogodišnjaka, ali samo urbanizovani, jer su i teme takve – kaže Tepić.

Zarade nema i sve se bazira na entuzijazmu i dobroj volji članova ekipe.

– “Nedavno smo pisali o jednom talentovanom momku iz Doboja koji crta grafite. Predstavili smo jedan muzički bend iz Zagreba. Čitaoci su bili oduševljeni tim temama. To nam je i cilj, da širimo priče o malim ljudima i da povežemo prostor bivše Jugoslavije u borbi protiv kiča i šunda. Umesto što svi kukamo, treba da se udružimo i nešto da promenimo na bolje, da kultura više ne bude u zapećku na Balkanu i da budućim generacijama ostavimo nešto lepše – zaključuje Tepić.

e-vijesti / lola

Lajkujte stranicu Luftika i prvi pročitajte nove tekstove ↴

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here