Dušan Kovačević je najznačajniji savremeni srpski dramski pisac, uz to i romansijer, scenarista, pozorišni i filmski reditelj.
Jedno od njegovih najznačajnijih dela za večnost jugoslovenske kinematografije bez sumnje je Balkanski Špijun, u kom glavnu ulogu tumači legendarni Danilo Bata Stojković.
Kako je nastao „Balkanski špijun“, otkrio je pre nekoliko godina sam Dušan Kovačević, gostujući u emisiji „Veče sa Ivanom Ivanovićem“.
Inspiracija je nastala iz pravog života dramskog pisca.
– Pre nego što ću poleteti na taj put, neko mi zvoni na vrata stana. I, vidim, mlađi čovek je na vratima, zbunjen, neprijatno mu je i kaže: „Ja sam inspektor, ja bih voleo sa Vama da porazgovaram.“ Pustim ga u stan, on uđe, sedne, i dalje mu je neprijatno. Kaže: „Znate, mi znamo da Vi putujete u Ameriku… Vi ćete tamo sresti neke ljude koju su problematični ljudi, pa bi mi voleli, ako budete imali neke neprijatnosti, da nam se javite, pa ćemo mi videti o čemu se radi…“ Rekao mi je odakle je, da je završio Pravni fakultet kao odličan, ali ne može da se zaposli, pa su ga primili u policiju… Na kraju ustaje, malo mu je neprijatno i diskretno ostavlja vizit kartu. Odlazi, ja ostajem i sada mi nije svejedno – rekao je gospodin Kovačević u emisiji voditelja Ivana Ivanovića i nastavio:
– Ja putujem za nekoliko dana, čovek je ostavio vizit kartu i dok putujem, ja razmišljam o tome šta bi se desilo čoveku koji ima osećaj krivice? Šta bi se desilo nekome koji ima dosije? Šta bi se nekome desilo koji je bio u policiji? Šta bi se desilo čoveku koji se plaši? Šta bi se desilo čoveku koji želi da radi? To je poziv na saradnju. I kada sam se vratio sa tog puta, preživeo sam… čeka me brat i kaže: „Hajde kod mene? Nećeš odmah moći da uđeš u stan. Stan je obijen… Policija treba da dođe i ustanovi tragove…“ Dolazi policija, ne nalazi ništa da je ozbiljno ukradeno. Ispreturane neke stvari i tako dalje… I zanimljivo, pre nego što smo se okrenuli, nestao mu je sat koji je bio jako vredan… Onaj čak koji ga je uzeo, iz policije, on ni ne zna šta je uzeo. Ustanovio sam, pošto sam otvorio flašu viskija, popili su skoro celu flašu viskija. Imali su vremena da se opuste i da rade… Tako počinje „Balkanski špijun“. Pozovu čoveka na razgovor. On se uplaši, da bi dokazao da je lojalan, a već je bio i prošao torturu, počinje da radi i ono što ne treba da radi. I na tome je funkcionisala ta cela priča – zaključio je Dušan Kovačević.
Izvor: Telegraf
Dodaj komentar