Filozof, pravnik i nekadašnji košarkaški reprezentativac Jugoslavije Ljubodrag Duci Simonović poznat je po svojim javnim nastupima, po kritici društva i kapitalističkog uređenja sveta, a neretko u svojim govorima potpadne pod uticaj snažnih emocija koje teško uspeva da kontroliše svaki put kad izusti koju reč o nepravdi koja je okovala čovečanstvo.
Duci je čovek kojeg mnogi sa našeg govornog područja podržavaju i veličaju kao istinskog zaljubljenika u istinu i pravdu, ali kao i uvek postoji ta nezaobilazna grupa onih koji ne propuštaju priliku da ga lično napadnu i ospore njegove ideje. Ukoliko ga pažljivo slušate, teško da možete ostati ravnodušni na njegova zapažanja i upozorenja koja naglas izgovara prethodnih decenija.
Na Fejsbuk stranici koja se bavi njegovim likom i delom izašao je njegov autorski tekst koji govori o onima koji su neophodni u nesreći, koji uspevaju da podignu i inspirišu mase da promene stvari na bolje, da se bore i ne odustaju od ideja pravde, slobode i poštenja.
Tekst pod nazivom „Moj heroj“ prenosimo u celosti:
„U domu u kojem sam odrastao najviši vrednosni izazovi bili su: živeti od svoga rada, sloboda i zadata reč. To je odredilo moje heroje.
Rano sam naučio da pravim razliku između „idola“ i „heroja“. „Idol“ je neko kome se diviš; „heroj“ je čovek koga poštuješ i koga nastojiš da slediš.
Nikada nisam imao „idole“.
Moj omiljeni heroj bio je Spartak. Nisam ga zamišljao kao nekoga ko ima nadljudske osobine. On je za mene bio stariji drug kome mogu da verujem… Nije mi trebala njegova zaštita. Ono što mi je značilo bila je njegova postojanost. Znao sam da me nikada neće izneveriti.
Pored Spartaka, bili su tu i kosovski junaci na čelu sa carem Lazarom, Marko Kraljević, Karađorđe, Sinđelić, NJegoš… Svi su oni živeli u meni… Iz poštovanja prema NJegošu pokušao sam, kao dečak od 12 godina, da „Gorski vjenac“ naučim napamet.
Istorijski gledano, heroji su ljudi koji su bili spremni da podnesu najveće patnje i da daju život za dobrobit drugih, pogotovu svoga naroda. „Klasični“ heroji spadaju u slobodarsku mitologiju i otelotvorenje su najboljih osobenosti jednog naroda.
Pravi heroji su, zapravo, „obični ljudi“. Slobodarska istorija čovečanstva popločana je njihovim herojskim delima. To su oni „bezimeni“ preko čijih grobova svakodnevno prelazimo…
Kada sam bio na Kineskom zidu, uzeo sam kamen i doneo ga kući. To je, zapravo, okamenjeno srce kineskog seljaka koji je umro gradeći zid…
Svuda se dižu zidovi, svuda leže kamenovi… Neki su sakupljeni u gomile, drugi razbacani po prašnjavim putevima…
Heroji koje nam danas nameće vladajuća propagandna mašinerija simboli su sveta koji se zasniva na laži, pljački, uništenju…
To su kapitalistički heroji.
Spektakularni heroji.
Heroji apokalipse.
Postajući totalitarni poredak destrukcije, kapitalizam je doveo smrt pred svačija vrata.
Nema se kuda pobeći.
Samo zajednička borba ljudi može da spase svet od uništenja.
Opstanak svakog postao je osnovni uslov za opstanak svih.
Biti heroj postalo je pravo i obaveza svakog čoveka.“
Dodaj komentar