Dileri droge u Srbiji prljavi keš od prodaje narkotika najčešće peru kroz nekretnine

Sektor nekretnina je prvi na meti onih koji peru novac.

To je za N1 rekao Saša Đorđević, koordinator za Srbiju i Crnu Goru u Globalnoj inicijativi protiv transnacionalnog organizovanog kriminala i doktorand Fakulteta za bezbednosne studije u Sloveniji.

Kako kaže, ilegalna gotovina od prodaje narkotika ubacuje se u legalne tokove tako što pripadnik kriminalne grupe angažuje drugog člana grupe, koji se na tržištu nekretnina pojavljuje kao investitor koji želi da uloži u izgradnju ili kupovinu stanova.

Međutim, on to čini kao fizičko, a ne pravno lice, što mu znatno olakšava posao. Status fizičkog lica omogućava mu da uloži veliku sumu ilegalnog novca u sektor nekretnina bez poslovne dokumentacije i provere porekla novca.

Sagovornik N1 navodi da je uočen i novi oblik pranja novca kroz nelegalnu izgradnju i ozakonjenje objekata.

– U sektoru nekretnina postoji najviše rizika za pranje novca u Srbiji i to kroz investiranje u izgradnju stambeno-poslovnih objekata, kao i u kupovinu stanova, poslovnog prostora i zemljišta za gotovinu. Međutim, to naravno ne znači da je sva gradnja u Srbiji pranje novca. Postoje investitori koji legalno trguju, a gotovinu koju su zaradili od prodaje stanova dalje ulažu u gradnju novih objekata. Nije ni mali broj ljudi koji nemaju poverenje u banke već štede kroz kupovinu nekretnine, što je u Srbiji uobičajeno, kao i ljudi koji su penziju zaradili u inostranstvu i žele da nastave život u Srbiji, pa kupe stan – ističe Đorđević.

Prema njegovim rečima, pranje novca obično se procenjuje na dva do pet odsto bruto društvenog proizvoda, što na primeru Srbije, kako kaže, iznosi od jedne do dve i po milijarde evra godišnje.

– Novac stečen kriminalom ulazi u legalne tokove i finansijskim transakcijama između više firmi od kojih barem jedna regularno posluje i nije sumnjiva. Na primer, postoji firma koja se bavi samo izdavanjem fiktivnih faktura iza kojih nema nikakvog prometa ili pružanje usluga. Takva firma izda fiktivnu fakturu i naplati nepostojeće usluge regularnim privrednim subjektima. Taj novac se dalje prenosi na druga povezana preduzeća, sa čijih računa se novac podiže i ulaže u nove regularne poslove, najčešće u kupovinu ili izgradnju nekretnina. Fiktivnim fakturama se zapravo prikriva pravo poreklo novca – naglašava Đorđević za N1.

Đorđević navodi da je očigledno da pandemija i rat u Ukrajini nisu uticali negativno na sektor građevine, a skok u cenama nekretnina objašnjava kombinacijom visoke tražnje, rasta cena građevinskog materijala i pranja novca.

„Jedna od posledica dolaska ljudi iz Ukrajine i Rusije je dramatičan skok cene nekretnina u Srbiji, što pogoduje pranju ilegalno stečenog novca preko fizičkih lica, investitora u nekretnine – omogućava pranje veće količine novca zbog skoka cene“, podvlači Đorđević.

Odgovarajući na pitanje koje mehanizme koriste organi Republike Srbije prilikom sprečavanja pranja novca, Đorđević kaže da se u Srbiji vrši nacionalna procena rizika u kome su identifikovani najranjiviji sektori za pranje novca.

– Obavlja se i preventivni nadzor finansijskih transakcija i identifikovanje sumnjivih, zbog čega je veoma važna saradnja banaka i državnih organa. Na kraju su istrage koje vode tužilaštvo i policija i oduzimanje imovine. Za otkrivanje pranja novca važno je da uz istragu za ilegalnu trgovinu droga, krijumčarenje ljudi, korupciju ili utaju poreza institucije paralelno vode i finansijsku istragu, odnosno da uđu u ilegalne tokove novca, što još uvek nije ustaljena praksa u Srbiji – napominje Đorđević, dodajući da je za krivično delo pranja novca zaprećena kazna u rasponu od šest meseci do 12 godina zatvora i oduzimanje imovine.