Sve toplije vreme i topljenje glečera na Arktiku postaje opasnost za živi svet ne samo zbog drastičnih promena u ekosistemu već i zbog potencijalnih zaraza koje bi mogle da buknu zbog odmrzavanja večnog leda.
U permafrostu – zamrznutom sloju tla, iliti večnom ledu – zarobljeni su između ostalog i virusi koji su uspavani ležali desetinama hiljada godina, a otopljavanjem bi mogli da ožive i naprave haos.
– Mnogo toga je zabrinjavajuće i zaista pokazuje zašto je vrlo važno da se permafrost održi zamrznutim – rekla je Kimberli Majner, naučnica u NASA-inoj Laboratoriji za mlazni pogon na Kalifornijskom institutu za tehnologiju u Pasadeni.
Scientists said if the permafrost thaws significantly, some viruses described as “zombie viruses” that have been lying dormant for thousands of years could emerge and possibly endanger animals and humans. https://t.co/20smAy1ibL
— WNDU (@WNDU) March 9, 2023
Permarfost zbog leda i slabog prodora svetla deluje kao vremenska kapsula, s tim što on čuva drevne viruse i mumificirane ostatke brojnih izumrlih životinja. Zahvaljujući tome, naučnici su poslednjih godina uspeli da proučavaju izumrle vrste, a Žan-Mišel Klaveri, profesor emeritus medicine i genomike na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Marseju, testirao je uzorke zemlje uzete iz sibirskog permafrosta u potrazi za onim što opisuje kao „zombi viruse“.
Klaveri proučava određenu vrstu virusa koju je prvi put otkrio 2003. Poznati kao divovski virusi, veći su od tipičnih i vidljivi pod običnim svetlosnim mikroskopom, što ih čini dobrim modelom promatranja. Godine 2014. uspeo je da oživi virus koji su on i njegov tim izolovali iz večnog leda, učinivši ga zaraznim prvi put u 30.000 godina ubrizgavanjem u kultivisane ćelije, a radi bezbednosti odlučio je da proučava viruse koji ciljaju samo jednoćelijske amebe, a ne životinje ili ljude.
Međutim, u svom najnovijem istraživanju, objavljenom 18. februara u časopisu „Viruses“, Klaveri i njegov tim izolovali su nekoliko sojeva drevnog virusa iz više uzoraka permafrosta uzetih sa sedam različitih mesta širom Sibira i pokazali da svaki od njih može da zarazi i danas, piše CNN. Ti sojevi predstavljaju pet novih porodica virusa, uz dve koje je Klaveri prethodno oživeo – najstariji ima gotovo 48.500 godina, dok su najmlađi uzorci, pronađeni u ostacima vunastog mamuta, stari 27.000 godina.
Mada su u pitanju virusi koji inficiraju amebe, činjenica da su zarazni nakon toliko vremena ukazuje na potencijalno veći problem i Klaveri je zabrinut da ljudi nisu svesni pretnje.
– Viruse koji zaraze amebe smatramo surogatima za sve druge moguće viruse koji bi mogli biti u permafrostu – rekao je Klaveri. „A vidimo tragove mnogih, mnogih, mnogih drugih virusa, tako da znamo da su tamo. Ne znamo pouzdano da su još živi, ali naše mišljenje je da, ako su virusi amebe još živi, nema razloga zašto drugi virusi ne bi bili živi i sposobni da zaraze svoje domaćine.“
While a pandemic unleashed by a disease from the distant past sounds like the plot of a sci-fi movie, scientists warn that the risks, though low, are underappreciated.
Read more: https://t.co/KVEXkn84Ya pic.twitter.com/288I6r8Sat
— CNN Philippines (@cnnphilippines) March 9, 2023
Prošlost govori o razmerama posledica koje bi moglo da ima oslobađanje drevnih virusa.
Uzorak pluća iz ženskog tela ekshumiranog 1997. iz permafrosta na Aljasci sadržao je genomski materijal iz soja španske groznice odgovorne za pandemiju 1918. godine. Godine 2012. naučnici su potvrdili da 300 godina stari mumificirani ostaci žene pokopane u Sibiru sadrže genetske potpise virusa koji uzrokuje velike boginje. Izbijanje antraksa u Sibiru 2016. takođe je povezano s dubljim odmrzavanjem permafrosta tokom izrazito vrućih leta, što je omogućilo starim sporama Bacillus anthracis da ponovno izbiju na površinu sa starih groblja ili životinjskih leševa, prenosi Dnevnik.hr.
Birgita Evengard, profesorka emerita na Odseku za kliničku mikrobiologiju Univerziteta Umea u Švedskoj, rekla je da bi trebalo da postoji bolji nadzor nad rizikom koji predstavljaju potencijalni patogeni u odmrzavanju permafrosta.
– Morate zapamtiti da je naša imunološka odbrana razvijena u bliskom kontaktu s mikrobiološkim okruženjem“, rekla je Evengard, ispred Nordijskog centra izvrsnosti CLINF, grupe koja istražuje učinke klimatskih promena na prevalenciju zaraznih bolesti kod ljudi i životinja u severnim krajevima. „Ako postoji virus skriven u permafrostu s kojim nismo bili u kontaktu hiljadama godina, moguće je da naša imunološka odbrana nije dovoljna. Ispravno je poštovati situaciju i biti proaktivan, a ne samo reaktivan. A način za borbu protiv straha je posedovanje znanja – izjavila je.
Ipak, naučnici mnogo toga ne znaju o ovim virusima. Ne znaju koliko dugo oni mogu ostati zarazni nakon što budu izloženi današnjim uslovima, ni kolika je verovatnoća da će naići na prikladnog domaćina… Osim toga, nisu svi virusi patogeni koji mogu uzrokovati bolest; neki su benigni ili čak korisni svojim domaćinima; a Arktik je još retko naseljeno mesto, zbog čega je rizik od izloženosti ljudi drevnim virusima vrlo nizak.
– Rizik će se sigurno povećati u kontekstu globalnog otopljenja – smatra Klaveri koji procenjuje da će se otapanje permafrosta ubrzavati, a sve više ljudi naseljavati Arktik zbog industrijskih poduhvata.
Prošle godine je tim naučnika objavio istraživanje uzoraka tla i jezerskog sedimenta uzetih iz jezera Hazen, slatkovodnog jezera u Kanadi koje se nalazi unutar arktičkog kruga. Sekvencirali su genetski materijal u sedimentu kako bi identifikovali virusne potpise i genome potencijalnih domaćina, biljaka i životinja, u tom području. Analizom su sugerisali da je rizik od prelivanja virusa na nove domaćine bio veći na lokacijama blizu mesta gde su velike količine vode otopljenih lednka tekle u jezero – scenario koji postaje verovatniji kako se klima zagreva.
Identifikovanje virusa i drugih opasnosti sadržanih u sve toplijem permafrostu prvi je korak u razumevanju opasnosti, smatra Majner iz NASA-ine Laboratorije. Ostali izazovi uključuju proračune gde će se, kada, koliko brzo i koliko duboko permafrost otopiti.
Otapanje može da bude samo nekoliko centimetara po deceniji, ali se događa i brže, kao u slučaju masivnih sleganja tla koja mogu iznenada otkriti duboke i stare slojeve permafrosta. Proces takođe oslobađa metan i ugljendioksid u atmosferu, zanemaren i potcenjen pokretač klimatskih promena.
Majner je upozorila i na niz potencijalnih opasnosti trenutno zamrznutih u arktičkom permafrostu, koje uključuju zakopan otpad od rudarenja teških metala i hemikalija kao što je pesticid DDT, koji je zabranjen početkom 2000-ih. Radioaktivni materijal ostao je na Arktiku nakon nuklearnih ispitivanja Rusa i Amerikanaca s početka pedesetih godina prošlog veka.
Majner je direktnu infekciju ljudi drevnim patogenima oslobođenim iz permafrosta označila kao „trenutno neverovatnu“, ali je zabrinuta zbog onoga što je nazvala „metuzalemski mikroorganizmi“. To su organizmi koji bi mogli da unesu dinamiku drevnih i izumrlih ekosistema u današnji Arktik, s nepoznatim posledicama. Ponovna pojava drevnih mikroorganizama ima potencijal da promeni sistem tla i vegetativni rast, možda i dodatno ubrzavajući učinke klimatskih promena.
– Zaista nam nije jasno kako će ti mikrobi komunicirati s današnjim okruženjem – rekla je i napomenula da to nije eksperiment koji bi bilo ko želeo da sprovede. Najbolji način delovanja, istakla je Majner, je da se pokuša da se zaustavi otopljenje i šira klimatska kriza, tako da se te opasnosti zauvek zadrže zakopane u večnom ledu.
Izvor: Nova
Dodaj komentar