Bivši potpredsednik vlade Vojvodine Dragoslav Petrović imao je 1,9 miliona švajcarskih franaka (1,7 miliona evra) na računu u „Credit Suisse“ banci, pokazuju podaci procureli u okviru međunarodnog projekta „Švajcarske tajne“ u kojem je učestvovala Mreža za istraživanje kriminala i korupcije KRIK.
Dok je bio pokrajinski sekretar, Petrovića je Srpska napredna stranka prijavila tužilaštvu za zloupotrebe prilikom dodele sredstava iz budžeta, a tužilaštvo je odbacilo prijave i kontatovalo da nije utvrđeno da je Petrović ostvario imovinsku korist.
Petrović kaže za KRIK da nikad nije posedovao račun i da su mu „svašta podmetali“.
Dok je bio na funkcijama pokrajinskog sekretara za nauku i tehnološki razvoj i potpredsednika Vlade Vojvodine Petrović je imao račun u Švajcarskoj, pokazuju procureli bankovni podaci u međunarodnom istraživanju „Švajcarske tajne“.
Račun je otvoren 2010. godine, a najviše novca na njemu bilo je krajem 2015. godine – 1,9 miliona švajcarskih franaka (1,7 miliona evra).
Račun je zatvoren nekoliko meseci kasnije, pokazuju procureli bankovni podaci. U to vreme Petrović više nije bio funkcioner, pošto je sa mesta državnog sekretara sišao 2014. godine.
Istraživanje „Suisse Secrets“ (Švajcarske tajne) zasnovano je na procurelim podacima o računima u švajcarskoj banci koje je izvor dostavio novinarima nemačkog lista „Zidojče cajtung“.
U istraživanju su učestvovali novinarska mreža OCCRP i novinari iz 47 redakcija iz 39 država. KRIK je bio deo ovog novinarskog tima i analizirao podatke koji imaju veze sa Srbijom.
U kratkom telefonskom razgovoru za KRIK Petrović kaže da nije imao račun i da ne zna ništa o novcu na njemu.
– Nisam imao. Imao sam milion spletki u politici godinama. Šta su mi sve radili u ono vreme, toga sam se otarasio… Ne želim da se vraćam više, objašnjavam ko je kome šta radio, ko je kome podmetao i kako je bilo.
Petrović je deset godina bio pokrajinski sekretar za nauku i tehnološki razvoj – od 2004. do 2014, a poslednje dve godine bio i potpredsednik Vlade Vojvodine.
Na ovim funkcijama bio je dok je na vlasti bila Demokratska stranka i bio je blizak saradnik tadašnjeg predsednika pokrajinske vlade Bojana Pajtića.
Nije poznato poreklo novca na tajnom računu u Švajcarskoj, a sudeći po Petrovićevim primanjima koje je prijavio Agenciji za sprečavanje korupcije, on je mogao da zaradi mali deo ove sume i to pod uslovom da nije ništa trošio.
Petrović je mesečno zarađivao, pokazuju podaci koje je prijavio Agenciji, oko 2,500 evra. Osim plate pokrajinskog sekretara, primao je platu i honorare od Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu gde je radio kao profesor.
Osim toga, Petrović Agenciji nijednog trenutka nije prijavio da poseduje ušteđevinu u banci, sudeći po informacijama objavljenim na sajtu ove institucije.
Iako je kao građanin Srbije bio dužan da od Narodne banke zatraži dozvolu kako bi otvorio račun u inostranstvu, prema informacijama koje smo dobili od ove institucije, Petrović to nije uradio.
Švajcarska banka „Credit Suisse“ nije odgovorila na pitanja novinara o konkretnim računima i klijentima. Samo je saopštila da „posluje u skladu sa svim globalnim i lokalnim zakonima i propisima“.
Uvećana imovina
Petrović je godinama uvećavao svoju imovinu, što se zaključuje iz njegovih imovinskih kartona koji su još dostupni na sajtu Agencije za sprečavanje korupcije.
Agencija je kontrolisala Petrovićevu imovinu 2015. godine i pokrenula postupak protiv njega jer nije na vreme prijavio imovinu.
Detalji ovog postupka nisu poznati, pošto je Agencija odbila da KRIK-u dostavi izveštaj o kontroli.
Sumnje na korupciju
Dok je bio na funkciji protiv Petrovića su predstavnici Srpske napredne stranke u Novom Sadu podneli desetinu krivičnih prijava u kojima su tvrdili da je izvršio zloupotrebe u vezi sa dodeljivanjem sredstava za finansiranje novih tehnologija upravo preko sekretarijata kojim je upravljao.
Osim njega, naprednjaci su tvrdili da je za navodne zloupotrebe odgovoran i Bojan Pajtić.
U prijavama se navodi da je su Pajtić i Petrović oštetili budžet pokrajine tako što su zaključivali štetne ugovore sa preduzećima.
Oni su, kako se tvrdi u prijavama, vlasnicima tih firmi prebacivali novac i to lažno predstavljali kao podsticaje za otvaranje novih pogona, a zauzvrat su dobijali proviziju. Brojna preduzeća, navodno, nisu ispunila obaveze iz ugovora, a sekretarijat protiv njih nije pokrenuo postupak, tvrdilo se u prijavama.
Na ovaj način, tvrdili su naprednjaci, Pajtić i Petrović oštetili su u periodu of 2006. do 2012. budžet Vojvodine za 35 miliona evra.
Navode krivičnih prijava proveravalo je novosadsko tužilaštvo koje je – nakon što je pregledalo dokumentaciju – utvrdilo da nema osnova za pokretanje postupka protiv nekadašnjih pokrajinskih čelnika.
„Ne može se izvesti zaključak da su osumnjičeni izvršili krivično delo zloupotreba službenog položaja… U spisima predmeta ne postoji nijedan dokaz koji bi upućivao da su oni sebi pribavili imovinsku korist“, zaključilo je tužilaštvo i zatvorilo predmet.
Osim krivičnih prijava, naprednjaci su o Petroviću i Pajtiću 2014. godine na svom sajtu objavljivali uvredljive tekstove i optuživali ih za „zloupotrebu funkcije proneverom velikih novčanih iznosa“.
Dodaj komentar