Da li je dojenje na javnom mestu tema za koju mnogi imaju šta da kažu, ili je u pitanju nešto više. Iskustvo jedne mlade mame prenosi portal 021.
Bio je hladan februarski dan kada je jedna mlada i preplašena žena ušla u kafe Šupa u centru Beograda i bojažljivo pitala da li sme da podoji bebu unutra. Iz susednog lokala su je izbacili.
„Ne želim ni da zamislim šta joj je sve prolazilo kroz glavu kada me je pitala“, kaže za BBC na srpskom vlasnik ovog kafića Sava Jokić, koji je momentalno pozvao ženu unutra.
Na ulazu njegovog lokala istaknuta je nalepnica #BebaBiraGde, koja označava da mame koje uđu u ovaj prostor mogu da se osećaju bezbedno i slobodno da tu nahrane bebu.
Zbog situacije u kakvoj se našla majka iz priče, mnoge žene u Srbiji se ustručavaju da podoje dete u javnosti.
Ipak, ima i nekih mama koje žele da ličnim primerom rade na razbijanju tabua oko dojenja, a među njima je i Marija Mijatović, majka dvogodišnjišnjeg Alekse i sedmomesečne Kaline.
„Ma koliko smo ’emancipovani’, naravno da će uvek biti pogleda i komentara“, kaže Marija za BBC na srpskom.
Čak 90 odsto mama misli da dojenje u javnosti nije adekvatno podržano od strane šire zajednice, rezultati su istraživanja koje je sproveo Centar za mame ranije ove godine.
Zbog toga je pokrenuta kampanja #BebaBiraGde, a u njoj, kako kaže za BBC Jana Savić Rastovac, izvršna kreativna direktorka iz agencije Meken Beograd, bebe vode glavnu reč.
Dojenje kao osnovno pravo deteta i majke
Nakon što su nedavno jednu mamu koja je dojila bebu na klupici u blizini zdravstvene ustanove u Beogradu zamolili da se pomeri unutra jer je to ipak „institucija“, iako je bila pokrivena, ona se zapitala kakvo je to društvo kojem ne smetaju gole grudi na naslovnim stranama i TV-u, ali mu smetaju nevidljive grudi koje hrane decu.
„Da, nevidljive jesu, ali problem je izgleda što mogu da se naslute, što se zna da su tu a ne vide se, pa su samim tim vrlo intrigantne za zamišljanje“, poentirala je ova majka u objavi na svojoj Fejsbuk strani Ideje za mame.
Da ljudi treba da shvate da je dojenje nešto prirodno i da tu nema mesta za vulgarnost, smatra i Nevena Veselinović, 33-godišnjakinja koja na Instagram nalogu Moj život sa bebom sa drugim majkama deli savete i iskustva.
„Što više olakšaju mamama sa normalnim reakcijama, to će više njih dojiti i biće zadovoljnije i ispunjenije mame, jer nisu zatvorene u četiri zida“, ističe ona.
„ U ime beba borimo se da dojenje u javnosti bude normalna pojava, a ne predmet osude. Neka dojenje bude prirodno, baš kao što je prirodno pijenje vode“, kaže Jana Savić Rastovac, iz agencije koja je za kompaniju Rosa vode radila na osmišljavanju kampanje za podršku mama u dojenju na javnom mestu.
Imajući u vidu podatke o broju dojenih beba i sa željom da se on poveća, smatrali su da je neophodno da ohrabre mame i po izlasku iz porodilišta, ali i da edukuju društvo i utiču na razbijanje predrasuda o dojenju u javnosti.
Podršku dojenju na javnom mestu dalo je i više mama blogerki koje su uz hešteg #BebaBiraGde na svojim Instagram profilima podelile svoja iskustva i reči podrške.
Reakcije na Instagramu su bile različite.
Čuš, ‘dojenje je prirodan čin’?! Pa ima još PRIRODNIJIH ČINOVA, pa se ne rade na bilo kom mestu, u bilo koje vreme“, glasio je jedan od komentara ispod fotografije jedne majke sa bebom.
„Zašto bih ja dok šetam parkom ili ulicom ili sedim u autobusu morala da gledam kako neka žena doji dete, meni je to odvratno“, glasio je drugi komentar.
Skrivanje i izolacija
Istraživanje Centra za mame utvrdilo je da skoro jedna trećina ispitanica koje nisu dojile na javnom mestu kažu da to nisu radile zato što im je bilo neprijatno i stidele su se.
To je brojka na kojoj treba najviše raditi, zaključak je ovog istraživanja.
Istraživanje pokazuje i da je dve trećine mama koje nisu dojile bebu osećalo da je njihovo kretanje bilo ograničeno jer su dojile samo kod kuće.
Jedna petina ispitanica je rekla da misli da se to radi samo kod kuće u intimnoj atmosferi.
Te brojke pokazuju da je čak trećina mama u periodu kada je trebalo da slušaju sebe i svoju bebu, više pažnje obraćale na okolinu i na to šta okolina misli, zaključuje Centar za mame.
Svakodnevni izazovi
Nevena ima sinove Vukašina od 2 godine i bebu Dušana od 2 meseca. Živi u naselju gde joj ništa nije na dohvat ruke.
„Nijednu obavezu ne bismo dovršili da on ne ručka baš na mestu kada traži. Nemamo svi baku servis na raspolaganju pa da ostavimo bebu kada idemo u poštu, banku, na kontrolu, kod frizera“, objašnjava Nevena za BBC na srpskom.
Ona smatra i da je podrška supruga je jako bitna u ovom procesu, kao i da mnoge žene ne doje u javnosti jer se njihov „muž plaši da će neko da mu gleda ženu“.
Mariji se posle objavljivanja fotografije sa bebom na instagramu javila jedna žena iz unutrašnjosti koja je rekla da je i ona želela da tako doji bebu, ali joj je svekar rekao da je to „ružno“ i da se skloni u kuću.
„Mame ne moraju da sede u kući zatvorene i da čekaju kada je beba gladna da bi je podojile“, ističe Marija.
Na komentare muškaraca, ali i žena, koji kažu da je dojenje u javnosti u redu, ali da žena treba da se pokrije da ne bi „izazivala“, Nevena odgovara da upravo ti ljudi treba da se pokriju kada vide ženu da doji.
„Možda će im prijati da budu pokriveni i da manje gledaju“, kaže ova odlučna mama.
Za Mariju i druge mame koje doje, važno je da postoje sigurni prostori za koje znaju da podržavaju dojenje i da im niko neće reći „zašto vadiš grudi ovde“.
„Ako bi došlo do nekog konflikta, bitno mi je da je to mesto obeleženo i da postoji neki znak. Tako bih mogla da bilo kome zapušim usta time što bih pokazala da taj restoran ili kafić podržava dojenje. Prosto, da bih se u tom prostoru lepše osećala nego negde drugde“ – objašnjava Marija.
Iako kaže da nema problem da nahrani sina gde god, Nevena smatra da treba obezbediti što više mesta koja otvoreno podržavaju dojenje. Tako bi se svaka mama osetila prijatno gde god ide sa svojom bebom, a ne samo na zabačenoj klupi u parku.
„Strašno je glupo i napominjati da je u nekom prostoru dozvoljeno, jer dojenje mora biti socijalno prihvatljivo. Žena bira gde, na koji će način i pod kojim uslovima podojiti dete i to je samo njena stvar“,
rekao je Sava Jokić, čiji je kafić jedan od brojnih mesta koje podržavaju mame i bebe.
Podrška mamama i bebama
Za Mariju je sam početak dojenja bio „horor“. Ona kaže da u porodilištu nije dobila adekvatnu podršku.
„Nikakvu pomoć nisam dobijala, već sam se sa prvim detetom očajnički mučila. Jedva sam i dogurala do četvrtog meseca da ga dojim pa sam odustala na kraju. Sa drugim detetom sam bila spremna i iskusna i očekivala sam nešto tako“, kaže ona.
Mame poput Marije i Nevene su odlučile da svojim primerom utiču na druge žene, ali smatraju da je majkama potrebna podrška okruženja.
Nevena dodaje da treba napraviti što više klupica i prostorija koje su za dojenje. Širiti spisak lokala i objekata koji će nositi stiker #bebabiragde, te će se vremenom razbijati predrasude i stigma.
„Što više olakšaju mamama tako što će normalno regovati na dojenje u javnosti, to će više njih dojiti i biće zadovoljnije i ispunjenije mame. Jer dobra mama je mama koja se oseća dobro“.
Dodaj komentar