Đedina vodenica u srcu Šumadije je vodenica-prodavnica. U njoj ćete naći raf sa različitim vrstama brašna upakovanim u najlon kese, na kojima je zalepljena jednostavna deklaracija sa tipom i cenom proizvoda. Vodenica je otvorena 24 sata 365 dana u godini, a ima je i na Gugl mapama. Privlači brojne turiste i putnike namernike, ali prodavca ni kamera – nema. Naime, čitav sistem zasniva se na poverenju – sami odaberete proizvod i ostavite novac za njega, pišu Priče sa dušom.
U centralnom delu vodenice, nakon što se se poslužili brašnom koje ste želeli, nalazi se kasa koja predstavlja svojevrsnu potvrdu da nemaju samo veliki trgovinski lanci ekskluzivno pravo na samouslužne kase.
Iako analogna, nalik onima koje srećemo u crkvi, u nju ostavljate onoliko novca koliko košta proizvod koji ste uzeli, a ukoliko dajete novčanicu sa većom vrednošću, možete uzeti kusur.
Vlasnik te nesvakidašnje prodavnice, Dragan Živanović, vodeničar iz sela Pričević kod Valjeva, njome upravlja 30 godina. Neverovatno, ali prema njegovim rečima, za 30 godina nije bilo nikoga ko je uzeo brašno, a da ga nije platio.
Kako kaže, na ovaj način mušterijama pruža priliku da postanu bolji ljudi. Možda otuda i ne čude poruke ispisane u vodenici kao što su „Život i poverenje jednom se gube“, „Ako sumnjaš u čoveka s njim ne posluj, ako posluješ ne sumnjaj“, „Poštenje i poverenje žive u vodenici…“
– U početku sam razmišljao šta bi se moglo desiti, strahovao sam od lopova, ali ispostavilo se da sam pronašao dobru stranu ljudi. Ovako poslujem godinama i ljudi stvarno dolaze sami, uzmu brašno koje je spakovano u kese po dva kilograma, ostave novac u kasu, uzmu kusur ukoliko je to potrebno i do sada su svi bili pošteni – priča Dragan.
U vodenicu dolaze ljudi iz svih krajeva ovde po brašno. Ne veruju da je neko ostavio ovako sve na izvol’te i da veruje nepoznatim ljudima.
– Jedanput se desilo da su mi falile dve kese po dva kilograma brašna. Rekao sam nema veze, nekoga sam nahranio. Međutim, nakon dve nedelje od tog dana, naišao je jedan gospodin iz Zvornika, koji me je pronašao u vodenici i objasnio da nije imao dovoljno sitnog novca pre dve nedelje i da je sada došao da mi plati i da kupi još brašna.
Bio sam očaran njegovim poštenjem, rekao sam mu da kada je došao iz Zvornika ponovo kod mene, da ja sada ne želim da mu naplatim i da mu želim da u zdravlju pojede to brašno i spakovao mu za poklon još nekoliko kesa. Takvi ljudi su mi inspiracija, poštenje mora da se ceni – zaključuje vodeničar Dragan.
Izvor: Priče sa dušom
Dodaj komentar