Direktor Instituta BioSens, Vladimir Crnojević, smatra da su sve sednice Senata Univerziteta u Novom Sadu održane od 1. decembra nevažeće, budući da na njih nije bio pozvan. Prema njegovim rečima, nelegitimna je i sednica na kojoj Jelena Kleut nije dobila zvanje redovne profesorke.
Privredni apelacioni sud je krajem godine usvojio žalbu kojom je Crnojević privremeno sklonjen sa čela Instituta, te je od 1. decembra prošle godine pravosnažno on ponovo postao zakonski zastupnik.
To znači, kako objašnjava, da je trebalo i da učestvuje u sednicama Senata Univerziteta u Novom Sadu, piše 021.rs.
“Kada je u pitanju privredno pitanje koje se odnosi na pravna lica, ne čeka se pravosnažna odluka, nego se izvršava istog momenta, kako bi se znalo ko potpisuje dokumenta i slično. Samim tim sam od 1. decembra morao da budem tretiran kao direktor Instituta. Međutim, Upravni odbor BioSens-a to odbija i ne komunicira uopšte sa mnom, a to je očigledno naređeno i rektoru sa viših instanci da tako tretira i on je odbijao da me pozove na sednice Senata”, objašnjava Crnojević i dodaje da mu jedan poziv jeste stigao, ali je proglašen kao greška i povučen.
Sve ovo je rekao i na današnjoj sednici Senata, na koju je ovog puta pozvan.
“Od decembra je bilo nekoliko sednica na koje nisam pozvan, te nisam ni prisustvovao, među kojima su dve najvažnije ona na kojoj se usvaja finansijski plan i sednica na kojoj se odlučivalo o zaposlenju Jelene Kleut”, dodaje on.
Zbog toga što je propisano da na sednice Senata moraju biti pozvani svi članovi, odnosno dekani fakulteta i direktori instituta, Crnojević naglašava da sve prethodne sednice od decembra na koje on nije pozvan nisu validne.
“Prosto je besmisleno i šarlatanski da rektor ili neko drugi kaže da neko ne bude pozvan na sednicu. Tom logikom bi onda rektor mogao da pozove samo svoje drugare. Znači, telo koje odlučuje nije konstituisano prema zakonskim propisima i takva sednica pada u vodu ako se pokrene pravni spor”, rekao je on.
Dodao je i da osim spora pred sudom može da se u ovakvo pitanje uključi i ombudsman zbog diskriminacije i druga tela.
“Meni su oni interno obrazložili da im nije bila jasna situacija u Institutu i da zbog toga nisam dobijao pozive. Situacija je jasna, direktor je onaj čije ime piše u Privrednom sudu, ne treba da se filozofira. To sam sve danas izneo i tražio da uđe u zapisnik za potrebe sudskih postupaka koji se vode ili će se voditi kako mojih tako i tuđih”, rekao je sagovornik 021.rs.
Kako misli, na ovu sednicu je pozvan jer je prethodnom v. d. direktoru početkom januara zvanično uručen prestanak ugovora o radu, nakon čega više nema dileme ko je na čelu iako je, ističe, to od 1. decembra “potpuno jasno”.
Na današnjoj sednici Senata, dodaje, razmatrao se referat jednog od profesora koji je bio isti kao i osporeni referat profesorke Jelene Kleut. Međutim, on je na sednici prihvaćen.
“Koleginica sa Prirodno-matematičkog fakulteta je na sednici obrazložila da je situacija sa referatom identična kao sa Jelenom Kleut. Većina Senata je, ipak, odlučilo da glasa da je to sve u redu, dok sam ja predlagao da se postupak zaustavi dok se ne zauzme jasan stav u slučaju. Ja ne znam ko je ta osoba i tu nema nikakvog ličnog animoziteta, nego je prosto jasno da moramo da se držimo propisa i jednakih prava. Inače je ‘tebe volim, tebe ne volim’ recept za katastrofu”, ističe on.
Postupkom koji je sproveden u slučaju Jelene Kleut, kaže, otvorena je Pandorina kutija u daljem radu Senata.
“Član sam Senata deset godina, nikada nisu bili dozvoljeni lični obračuni i targetiranje ljudi, kopanje, traženje pogrešnog zareza ili tačke i sličnog. Međutim, na ovaj način smo sada stigli u situaciju da u narednom periodu možemo da očekujemo da svaki čas iskače nešto i da onda ljudi budu u situaciji, članovi Senata, da glasaju protivno svojoj savesti, pod prisilom na osnovu toga da li neko nekog voli ili neko nekog ne voli ili je politički podoban. Dakle, mislim da je otvorena Pandorina kutija i da je Senat krenuo u jako lošem smeru”, rekao je Crnojević.
Ostatak teksta čitajte na 021.rs
Jedan sat tišine u BioSensu: Naučnici traže zakonit rad i kraj krize
Dodaj komentar