Kako je devojka iz Jabuke spustila sve „rođene“ Beograđane

Borba „dođoša“ i „rođenih Beograđana“ traje otkada je sveta i veka. I dok oni koji su se rodili u Beogradu smatraju da poseduju ekskluzivno pravo na život u prestonici, oni drugi, koji su došli u Beograd u potrazi za boljim životom smatraju da i za njih ima mesta u velikom gradu. Jedna devojka opisala je na svom Fejsbuk profilu situaciju koja najbolje opisuje razdor između dođoša i Beograđana, prenosi Blic.

„Već devet godina provodim većinu svog vremena u Beogradu, delom zato što želim, a većinom jer moram. Za to vreme navikla sam se zaista na svašta, što u autobusu, što na ulici, navikla sam se na različite ljude i situacije, više i ne obraćam pažnju i malo čemu pridajem značaja. Ali nikada, ni za 10, 20, 50 godina se neću navići na „ja sam rođeni Beograđanin, a ti se vrati odakle si došao/došla“ tip ljudi. Da, takvi ljudi zaista postoje. To su ljudi različitih godina, pola i obrazovnog statusa“, napisala je Sanja P. iz Jabuke kraj Pančeva, na svom Fejsbuk nalogu.

Ona je navela i jedan primer kome je prisustvovala, u fotokopirnici nedaleko od fakulteta, u kojoj se, osim radnika i studenata, obreo i jedan „rođeni Beograđanin starosti 50 plus“.

Nakon što je čekao da dođe na red oko 10 minuta, rođeni Beograđanin ulazi u „dijalog“ sa dečkom koji štampa knjige, navodi autorka.

– Alo, dečko još koliko imaš to da štampaš, ne mogu više da čekam?

– Izvinjavam se, imam puno knjiga, imate u okolini još dve, tri kopirnice ako ne možete da čekate.

– Ma daj bre, ovde si naš’o da štampaš, idi negde drugde, ja zbog tebe da čekam.

– Moja je stvar koliko ću i šta štampati, a niko vas i nije pitao za komentar, i drugi čekaju.

– Ma vrati se bre iz tog sela odakle si došao, našao si ovde u moj Beograd da mi dolaziš i da ja zbog takvih kao ti čekam.

Sanja objašnjava da nije mogla da ne odreaguje, te se i ona umešala.

„Pokušavajući izvan granica svojih mogućnosti da budem pristojna, objašnjavam čoveku da nas apsolutno zabole odakle je i da može da napusti kopirnicu. Isto mu saopštava i vlasnica“, piše autorka i dodaje da je ovo „samo jedna u moru sličnih priča“.

„Poenta su ljudi, koji smatraju da mesto ili grad rođenja njima daje bilo kakva veća prava od onih koja važe za sve“, navodi ova devojka, i pojašnjava da je za mnoge mlade ljude iz unutrašnjosti život u Beogradu i nužda, a ne samo želja.

„Da ne moramo, dolazili bismo samo turistički“

„Govoriću isključivo iz ličnog ugla, kada kažem da je moj boravak u Beogradu nešto na šta sam primorana ukoliko bilo šta želim da vidim, ukoliko želim da se obrazujem i napredujem. Da ne moram, verovatno bih u njega dolazila samo turistički. Uzećemo u obzir i činjenicu da ja živim na 30 kilometara od Beograda, tako da mogu da biram da tu ne živim, već da po potrebi putujem do njega.

Da ne moraju, moji vršnjaci, kolege i studenti svih fakulteta verovatno ne bi otišli stotinama kilometara od kuće, roditelja i zavičaja i došli da žive u Beogradu. U njega bi dolazili turistički“, piše Sanja, ozlojeđena zbog nepravde, koju trpe mladi ljudi iz unutrašnjosti.

Migracioni saldo predstavlja razliku broja doseljenih i odseljenih lica na određenom području

„Ne možete kriviti ljude što žele da budu deo čuda“

Ona je mišljenja da su stanovnici bilo kog mesta iz unutrašnjosti, ukoliko išta žele da postignu u životu, zapravo prinuđeni da dođu u Beograd, nasilno se odvoje od porodice, dok „rođeni Beograđani“, to i te kako umeju da iskoriste.

„Kada se država u kojoj živite svede na samo jedan grad, kada se samo u taj grad ulaže, kada se samo o njemu priča, kada se on predstavlja kao mesto čuda i mogućnosti, ne možete kriviti ljude iz drugih gradova, niti na to imate pravo, što žele da budu deo tog čuda. Roditelji daju poslednji dinar koji imaju da svoju decu pošalju tamo, verujući da će im to doneti bolju budućnost. Vi na tome zarađujete, izdavajući šupe kao stanove.“

„Tako da odj***te više rođeni Beograđani i Beograđanke. I svi vi koji razmišljate ovako i budite srećni i zahvalni što ne morate da odete iz svog doma i svoje najbliže viđate jednom mesečno, da biste bili srećni i uspešni.“

Šta kaže statistika

Republički zavod za statistiku beleži tačnu računicu o unutrašnjim migracijama, a najnoviji podaci odnose se na 2017. godinu.

Tokom protekle godine, u Beograd se doselilo 15.433 osobe, a „došljacima“ je najprimamljivija bila opština Zvezdara, u koju se naselilo najviše ljudi iz unutrašnjosti – njih 2.386.

Iz prestonice se, pak, u druge oblasti odselilo 8.996 ljudi, što dovodi do migracionog salda od 6.437 osoba, za koliko je Beograd postao bogatiji u odnosu na prethodni period obračuna.

Ne-Beograđani, koji su proslavili Beograd

O Beogradu su možda čak i najlepše, upravo pisali „dođoši“. Nišlija Duško Radović bio je autor emisije „Beograde, dobro jutro“, kao i aforizma „Ko je imao sreće da se jutros probudi u Beogradu, može se smatrati da je za danas dovoljno postigao u životu. Svako dalje insistiranje na još nečemu, bilo bi neskromno.“

Sarajlija Momo Kapor u nekoliko romana opisao je duh prestonice, a nekoliko knjiga ponelo je i naslove koji nedvosmisleno upućuju na Beograd: „Ada“, „011-Istok-Zapad“, „Blokada 011“, „Magija Beograda“.

„Beograd nije u Beogradu, jer Beograd, u stvari i nije grad – on je metafora, način života, ugao gledanja na stvari“, pisao je Kapor, „nerođeni“ Beograđanin.