Znate li kako Novosađanin muva devojku na moru? Gleda je sedam dana i ode kući. Ovakvi i slični vicevi kruže internetom, a Novosađane bije glas da se plaše da priđu devojkama. O čemu se zapravo radi?
Momci tvrde da su devojke arogantne, prepotentne, da su im bitna samo kola koja vozite, i da i ako odluče da priđu nekoj devojci, uglavnom “popiju ispalu”, pa se sve manje njih odlučuje na ovaj korak. S druge strane, devojke pak tvrde da im momci ne prilaze, da su plašljivi, da su površni, da beže od ozbiljnih veza i vezivanja, i da žele samo kratku zabavu.
Ipak, i momci i devojke traže nekog normalnog, i priželjkuju da subotom kad izađu upoznaju baš takvu osobu. Gde je onda zapelo? Da li je problem u dejting sceni u našem gradu, u Novosađanima, u devojkama ili u nečem desetom? I ko je zapravo normalan?
Šta o svemu kažu Novosađani?
Pitala sam drugare šta je to što ih odbije ili privuče kod devojke. Prvo sam dobila gomilu neozbiljnih odgovora, a onda su se malo zamislili, i na kraju priznali da moraju biti baš jako pijani da bi se usudili da priđu devojci u izlasku. Retki su oni koji vide devojku koja im se dopada, ona se osmehne, i oni prilaze.
Što je devojka lepša, sređenija, zgodnija, manje su šanse da će joj prići. Nije mit, svi ispitanici slažu se sa ovim. Kažu jednostavno sigurno ima dečka ili “ baš će ona pričati sa mnom“. A zapravo, vrlo je moguće da je ova devojka usamljena i da je provela sate spremajući se ne bi li upoznala nekoga.
Ipak, na kraju večeri ona odlazi sama kući, nije nikoga upoznala, a momci odlaze kod ortaka i pričaju kako su videli dobru ribu. Videli, i ništa više.
Neki su spremni da pošalju piće, i uglavnom se na tome završava. Ima i onih koji idu u drugu krajnost. Priđu jednoj, pa ako neće, ne udostoje se ni da odu do drugog stola, nego odmah startuju drugaricu pored. Tu je i treći tip, oni momci koji jednostavno ne znaju kada je dosta.
Na 1 muškarca 4 devojke
Pomirite se s tim, devojka će vas nekad odbiti. Možda ima dečka, ne dopadate joj se ili iz nekih drugih razloga nije raspoložena za razgovor. Nemojte navaljivati i praviti budalu od sebe, nije baš tačno da uporni dobijaju sve.
Nije ništa strašno što vas je jedna devojka odbila, statistika kaže da ih u Novom Sadu ima 4 puta više nego momaka, tako da niste vi ti koji treba da očajavate. Tehnički gledano.
Još jedna stvar koju sam naučila razgovarajući sa momcima na ovu temu. Oni zaista jako puno pažnje obraćaju na vas u izlasku. Neće vam prići ali vide sve. Nokte, kosu, štikle, da li gledate stalno u telefon, da li vam je suknja prekratka, šta pijete i u kakvom ste društvu.
Na osnovu svega toga, oni donose sud. Ili si tatina ćerka, ili sigurno imaš dečka, ili si non stop sa drugaricama i on bi bio suvišan, ili si alkoholičarka, ili si previše slobodna. Koliko predrasuda, i pogrešnih zaključaka. Zar ne bi bilo lakše prići toj devojci i pitati je da li ima dečka?
Uticaj društvenih mreža
Dolazimo do društvenih mreža, gde su moji drugari, a verujem i većina njihovih ortaka, mnogo slobodniji i spremniji za start. Zahtev, pa lajk, pa smajli, pa poruka, i priča kreće. Jedan dan, drugi, poziv na piće. Ako ga odbije, nije problem. Niko nije video, nikome neće ispričati, a uostalom, ko zna kakva je uživo.
Ima još jedna taktika, koja me je moram reći šokirala. Vide devojku u klubu, ne priđu joj, čekaju objavu slika od te večeri na profilu kluba na fejsbuku, čekaju da se dotična taguje, i onda napad i čuvena rečenica “Ćao, video sam te sinoć u gradu”. A sinoć je sedeo u uglu i nije mrdnuo.
Kako se uopšte dešavaju velike fatalne ljubavi, ako se uopšte i dalje dešavaju? Zašto mladi beže od vezivanja i zašto je sve više momaka koji ne planiraju da se vezuju pre 35te godine? Hedonistički način života i želja za konstantnom promenom učinili su svoje.
Neće više niko ništa da čeka, da se pomuči, da osvaja, da se trudi. Ako hoćeš super, ako nećeš ima ko hoće. I u ovome nema pravila, tu su isti i momci i devojke. Samo lude žurke, zezanja, izlasci. Od pametnih i obrazovanih većina beži, osim ako i sami nisu takvi.
Kažu da je sve drugačije kad ’klikne ono nešto’, i kad shvatiš da je sve pre toga bilo ubijanje vremena. A šta dok ne klikne, i šta ako nikad ne klikne, ili ako klikne a nisam znala da je kliknulo? I ti naučnici, zašto ne izmisle neki lakši način za muvanje, ovo je već postalo naporno, i za nas i za momke, Novosađane pogotovo.
prosto, muskaarci startuju te napicene devojke koje gledaju da si lovaran, a normalne devojke niko ne primecuje i onda one donose zakljucak da su muskarci plasljivi. mnogo puta dosad sam procitao da svi traze nesto sto im ne pripada, i mnogo puta sam se uverio da je to tako.
Ima i onaj vic sto kruzi po Novom Sadu, od 10 jedna, od 100 dve. Licno sam prisao jedno 200 devojaka, i nula bodova! Nijedna, nikada… Tako da sam zakljucio da mi je lakse da cirkam pivo i „smekam“ nego da se smaram sa ispalama tip „bezi seljaku“, na moje „cao“, ili „nemoj me smarati“ i slicno… A postoji i pravilo koje kaze, kod napucanih cica po pravilu nema sanse, tako da kod njih nisam ni pokusavao, samo „normalne“…
Dragi momci,
Treba da budete prirodni, a ne da pocinjete razgovor stalno jednom izlizanom forom, tipa, bas si lepa, imas lepe oci, da pokazujete trikove sa kartama, flasom i ostalo.
Ako ste vec u klubu i muzika je glasna, nema poente da pricate s njom jer cete vikati jedno na drugo. Samo je uzmite za ruku i igrajte s njom, okrenite je par puta , nasmejte se i odmah cete videti reakciju. Mozete eventualno da je pitate za ime, i da nastavite da igrate. Posle ce sve doci na svoje.
Problem je sto kad momak pridje devojci, on misli samo da bude sa njom, a ona pomisli nekoliko stvari:
1a. Svidja mi se, bice tu nesto, ali nesto mu fali cim prilazi meni,
1b. Ne svidja mi se, ne izgleda lose, ako mi kupi pice, reci cu mu da mozemo da budemo prijatelji, a prijatelji idu u shopping,
1c. Ne svidja mi se, sta ako je manijak,
1d. Ne svidja mi se, neka pali, ne zelim nista sa njim,
1e. Ne svidja mi se, a nisam bas toliko ocajna,
1f. Ne svidja mi se da budem ovde, aj idemo u gay bar, tamo me bar niko nece startovati,
1g. Ala sam se sredila, samo mi fali da me tamo neki muskarac razmontira,
1h. Ostacu sama, jer sam aseksualna, ali volim da zavodim
…
Nema 2.
Napisacu isto sto sam i na FB komentaru. Ne kontam naslov ovog clanka i ono sto sledi ispod naslova. „Dejting u Novom Sadu: Gde je zapelo? – Pa u tome sta se smatra „dejtingom“ 🙂 Meni dejting super ide, evo devojka i ja imali za ovaj mesec dejt u bioskopu, setnja-dejt u sedam ujutro do Kamenickog Parka i dorucak tamo pa preko tvrdjave u NS, pa dejt voznju bajsevima, pa dejt gde smo isli po gradu i trazili savrsen Date-book da napravimo svesku da zapisujemo ideje za dejtove ali da bude onako bas nesto sto ce se oboma svideti… Pa smo imali deo gaming date-a koji nije uspeo jer smo se krenuli ljubiti prebrzo i toliko o tome… pa date gde smo gledali anime, pa date kad smo kuvali zajedno, pa cekamo kad da imamo date gde cemo raditi jogu, piknik na Fruskoj Gori i tako to od ovih lokalnih… Jeste videli kafic na listi negde? Nope! 😀 Ljudi oko mene i ja devojku i momka nalaze radeci hobije i generalno svuda van kafica. Mislim da je to verovatno greska u ovoj prici. To sto je drustveni zivot i „dejting“ u glavi povezan sa kaficem umesto da kafic bude jedna od 50 stvari koje se radi. Jako me smaraju ljudi koji samo mogu da se vide sa mnom na kafi i pivu i slicnim varijantama. Gde je ljudima nestala kreativnost, jesmo li svi samo glupi potrosaci da odemo u zatvoren prostor, pijemo pice i slusamo muziku, najcesce isto pice i istu muziku i onda imamo problem sa dosadom i depresijom… ali onda tim ljudima budu anime sranje, i bicikli sranje, i trcanje sranje i joga sranje… a mozda su oni sranje? 😀
Svaka čast. Lepo rečeno