U opštoj krizi i siromaštvu, izroditi šesnaestoro dece deluje pre kao ludost i hrabrost, nego kao velika sreća, ali šezdesetpetogodišnji Radomir Arambašić deset godina mlađa supruga Mirjana ne misle tako. Ipak, iako svoje potomke smatraju neprocenjivim blagom, priznaju da bi, da su znali da će doći ovako teška vremena, malo drugačije planirali porodicu.
„U vreme kad smo započeli zajednički život, situacija je bila mnogo bolja. Radomir je radio kao vodinstalater u PKB-u, dobro je zarađivao, nije bilo nikakvih prepreka da zasnujemo veliku porodicu, mada nam ni na kraj pameti nije bilo da ćemo imati ovoliko dece. Štaviše, lekari mi rekli da sam Rh negativna i da će teško ići sa održavanjem trudnoće, ali život je pokazao da njihove prognoze nisu bile tačne. Decu sam rađala jedno za drugim, prvo Zorana, kojem je sada trideset peta, potom Zoricu, za njima još pet sinova i devet kćerki, najmlađoj Isidori je trinaest. Bilo bi ih i više da nisam imala dva spontana pobačaja i da jedna beba nije umrla na porođaju“, priča Mirjana, kojoj je bilo samo sedamnaest godina kada se zaljubila u svog Radeta.
Supružnici tvrde da u njihovom braku, koji traje preko tri i po decenije, nikada nije bilo teških reči, povišenog tona ili prekora, i da se jednako vole kao prvog dana.
Veliki dobrotvori
Stanovali su u trošnoj kućici od sedamnaest kvadrata, deca su spavala u kartonskim kutijama, a onda su, krajem devedesetih, dobili na korišćenje trosoban stan u potkrovlju jedne zgrade u Žarkovu.
Naši dobrotvori, nažalost pokojni, patrijarh Pavle i Veselin Bošković, tadašnji ministar u gradskoj vladi, obezbedili su nam krov nad glavom, ali nam je nekoliko godina posle useljenja sreću pomutio veliki požar koji je uništio ceo stan. Hvala Bogu, niko nije stradao. Uspeli smo da ga obnovimo, dobri ljudi opet su pritekli u pomoć, ali ovo nije naše, stan ne možemo da otkupimo jer nemamo ni za najosnovnije potrebe, vele Arambašići koji žive od male Radomirove penzije i novca koji on sa trojicom sinova zaradi u nadnici.
Pomaže i Ceca
Nikada nam nije bilo lako, jedva smo imali za hleb, a od države nismo imali bogzna kakvu pomoć. Dečji dodatak isplaćuje se samo za troje dece, ostalih trinaestoro po zakonu nemaju prava ni na kakvu nadoknadu. Odlazili smo u opštinu da tražimo da nam pruže bar neku podršku, ali smo na kraju odustali jer kad počnu da te preslišavaju od portirnice do raznoraznih kabineta – daj ovaj papir, daj onaj, dođi ponovo… Nema tome kraja, priča Mira koju je TV “Pink” proglasila za super mamu, a kao nagradu dobila je dva kreveta koja su porodici i te kako dobro došla.
Sve što u kući imaju staro je i pohabano, ali zahvalni su onima koji su ih se setili kad su iz svojih domova izbacivali rashodovane stvari. Pomagali su im i Karađorđevići, princ Aleksandar i princeza Katarina koji su im lično doneli poklone, a često ih se seti i folk zvezda Ceca Ražnatović, koja im redovno šalje pomoć u garderobi, hrani i sredstvima za higijenu.
Prvi put na moru
Pretprošle godine, Srpska pravoslavna crkva poslala je Radeta i Mirjanu na letovanje u Grčku sa petoro najmlađe dece koja do tada nikada nisu videla more. Bilo im je, kažu, predivno, odmarali su se, kupali, obilazili kulturno-istorijske znamenitosti.
Kćerka Maja ima devetoro
U stanu u Žarkovu sada ih je osmoro, sa roditeljima je ostalo šestoro dece, ostali ptići odleteli su iz gnezda. Šest njihovih kćerki udale su se relativno mlade, lepo su se skućile, izrodile su im dvadeset dvoje unučića, a jedna od njih, Maja, sa samo dvadeset osam godina ima devetoro mališana.
Kaže da neće više rađati, ali ne bih se kladio da će biti tako, zaključuje ponosni deda Radomir. To je kod nas nasledno, moj deda je imao dvanaestoro dece. Sa jednom ženom, naravno.
Ponosni i zahvalni
Arambašići ističu da nikada nisu kukali i žalili se, čak ni kada nisu imali ni za najosnovnije.
Deca su to razumela, kad su znala da nema, nisu ni tražila. Od nas, roditelja, naučili su da dostojanstveno podnose svaku nevolju i da budu zahvalni za svaku pomoć, makar bila samo mrvica, kažu super mama i super tata Mira i Radomir.
Dodaj komentar