Šta se zbiva u tananoj i osetljivoj duši deteta dok mu neko ko treba da mu bude uzor upućuje ne reči prekora, ne ukor, nego ružne reči?
Kako se oseća mališan od jedva devet godina kome njegova učiteljica kaže da je lažov ili lopov? Da li se sećate poštovanja koje ste gajili prema učiteljici? I vrlo često nežnosti, a svakako najčešće strpljenja sa kojim se ona odnosila prema vama, svojim đacima?
Iako se jako često priča i piše o vršnjačkom nasilju, o tome kako su nam deca ovakva i onakva, jako retko se, tu i tamo, čuje i neki prekor na adresu onih koji bi trebalo da mališane uče. Provera i redovni lekarski pregledi kao i dobijanje takve vrste odobrenja za rad sa decom su za sada kod nas misaona imenica ali…šta reći kada u zadatku svog mališana ili bilo kog drugog, pročitate ovu rečenicu:
“Ono što meni treba je da mi moja učiteljica ne govori da sam lažov, lopov i da sam nevaspitan”.
Ovim rečima jedan učenik trećeg razreda osnovne škole počeo je domaći rad na zadatu temu “Šta meni treba da rastem do neba?”.
Učenik koji prema saznanjima “Blica” još uvek nema punih devet godina, otvorio je dušu pišući sastav pa iako je napisao samo četiri rečenice, rekao je mnogo.
Rad učenika koji će vas rastužiti do suza prenosimo u celosti:
“Šta meni treba da rastem do neba?”
“Ono što meni treba je da mi moja učiteljica ne govori da sam lažov, lopov i da sam nevaspitan. Ne želim više umesto na času vreme u školi da provodim ispred učionice. Ne želim da mi drugari govore da im učiteljica stalno skreće pažnju da se ne druže sa mnom jer loše utičem na njih. Veruje svima osim meni i uvek sam ja kriv. Skoro svi psujemo kada smo sami a ona misli da sam to uvek samo ja”.
Da stvar bude još tužnija, pomenuta tema bila je zadata deci kao domaći zadatak u sklopu “Dečje nedelje”, početkom oktobra ove godine.
Nakon ove skandalozne situacije očekuje se da reaguju i nadležne institucije i ispitaju slučaj.
Izvor: Blic
Dodaj komentar