Tviteraš i taksista iz Čačka, koji se na ovoj mreži potpisuje kao Grof od Kačulica, podelio je na svom nalogu priču o Dejanu, koji je igrom sudbine, sa suprugom i sinom pre početka rata u Jugoslaviji, otišao da živi u Švedskoj.
Događaji koji su prethodili tome, gubitak brata i odnos sa ocem, ali i ljubav i podršku koju je dobio od ženine porodice, pomogli su mu da lakše prođe kroz tragični gubitak, ali i da kasnije svojoj deci, sinu i ćerci, bude pravi oslonac u životu.
Naime, sin mu je danas didžej, a ćerka, iako stomatolog po profesiji, odlučila je da ostavi to i da nastavi očevim stopama, odnosno, da bude vozač kamiona, piše Blic.
Priču vam prenosimo u celosti.
Jun 2021. Lepo vreme u Švedskoj, stojim parkiran u blizini Geteborga treći dan, čekam turu. Sviće ponedeljak, razmičem zavese u kabini kombija i pogledom tražim plinski rešo i džezvu.
Dok kačim zavesu sa vozačke strane pogledam kroz prozor i vidim nesvakidašnji prizor.
Jun 2021. Lepo vreme u Švedskoj, stojim parkiran u blizini Geteborga treći dan, čekam turu. Sviće ponedeljak, razmičem zavese u kabini kombija i pogledom tražim plinski rešo i džezvu. Dok kačim zavesu sa vozačke strane pogledam kroz prozor i vidim nesvakidašnji prizor.⬇️
— Grof od Kačulica (@Grof_OdKaculica) January 22, 2022
Prema meni ide čupavi čova sa dugom, upola sedom kosom, poslednji put video brijač pre oko 10 dana, buljave plave oči, burence na žilavim nogama, ko dva štapa u šortsu, papučama i treger-majici sa velikim brojem 99 napred, malo izobličenim preko stomaka.
U ruci nosi lonče za kafu, pokazuje rukom da otvorim prozor. Odškrinem 1/3. Bez ikakvog uvoda kaže: „Daj šolju, zemo!“ „Odma’!“, lice mi se samo razvlači u osmeh, spuštam staklo do kraja i bunarim ispod sedišta za papirnim čašama, on prolazi na suvozačko sedište.
Sipa kafu obojici tek tada mi se predstavio. Dejan, iz Zemuna je.
Predstavim se i ja, krene uobičajeno šofersko ćaskanje, o vremenu, putevima, tovarima, dobrim i lošim odmorištima.
…tek tada mi se predstavio. Dejan, iz Zemuna je. Predstavim se i ja, krene uobičajeno šofersko ćaskanje, o vremenu, putevima, tovarima, dobrim i lošim odmorištima.
"Ovde si na turi?", pitam uobičajeno pitanje.
"Jesam na turi, ali podužoj. Živim ovde od 1991."⬇️
— Grof od Kačulica (@Grof_OdKaculica) January 22, 2022
-Ovde si na turi? – pitam uobičajeno pitanje.
-Jesam na turi, ali podužoj. Živim ovde od 1991.
-Odavno si otišao iz Beograda?
-Iz Zemuna! – gleda me značajno uz osmeh, pa dodaje; Beograd je od Zemuna odvojen poljančetom koje se zove Novi Beograd.“.
Nasmejah se na opasku. Nisam je čuo do tada; „Dobro – de, iz Zemuna. Znači: trbuhom za kruhom?“
-Nije to, zemo…nego, odakle ti u Švedskoj sa kombijem..- elegantno je promenio temu, no nije mi promaklo.
Prihvatam, pričamo o mojim putešestvijima preko balkanskih granica, ganjanju sa carinama i policijama, dotičem se i politike… Pažljivo me sluša, ubaci po koju opasku, lagano spušta gard.
Sad je na mene red, pitam sa kim je tu, sa kim se druži.
-Ovde sam došao sa ženom i sinom, tad je mali bio tek 9 meseci. Žena mi je zubarka, radi protetiku. Ona je „na keca“ dobila posao pre nego što smo došli, a ja sam počeo da ga tražim tek kad sam stig’o ovde.
-Jel’ ti dugo trebalo?
-Ma, jok, matori, to je bio lakši deo. Teže je bilo naučiti jezik. Posle mesec dana sam počeo da radim u jednom rudniku, da vozim kamion, paralelno učio jezik. Za***ancija. Krug 6 km, dva utovara i dva istovara po satu, 4 dana radim po 10 sati tri dana kući. I tako 6 godina. Za sve to vreme sam, možda, par puta ubacio u rikverc, samo pičiš u krug. Tu sam zaradio prvi kamion.
-Ovog DAF-a?
-Ma, taj je četvrta-peta generacija od tad. Imam još jednog, novijeg. To ti je Scania za sirotinju – opet se nasmejasmo.
"Jel' ti dugo trebalo?"
"Ma, jok, matori, to je bio lakši deo. Teže je bilo naučiti jezik. Posle mesec dana sam počeo da radim u jednom rudniku, da vozim kamion, paralelno učio jezik. Zajebancija. Krug 6km, dva utovara i dva istovara po satu, 4 dana radim po 10 sati…⬇️
— Grof od Kačulica (@Grof_OdKaculica) January 22, 2022
-Tog drugog vozi, verovatno, sin?
-Ko? Onaj moj ludak? Šta ti pada na pamet… Taj ti se bacio u muzičke vode, neki je ku***i didžej, pušta muziku po žurkama onim padavičarima i us*a se od kinte! Kupio opremu, studio, ali od maminog kazana nikako da se odmakne!
-Pa, ko ti vozi taj drugi kamion?
-Kako ko’? Pa ćerka!
Prasnusmo u smeh. On nastavlja: „Ćera mi se rodila ovde, lepota tatina, završila i ona stomatologiju. Radila je jedno vreme sa majkom i samo rekla „Je*eš ti ovo! Ne mogu više da krpim tuđe kljove“ i sela u kamion! A, je**a, trebao sam da znam šta me čeka, još kad je imala 10 godina nije vadila glavu ispod haube…
-Tatino dete, liči na tebe.
-Tu i tamo. Ona više liči na moju taštu, luda k’o struja, a sin na… Tu je stao. Pogled mu se izgubio kroz šoferku, oči zastaklile
-Ajde, izbaci to iz sebe-, spustio sam mu ruku na rame „šta god da je.“ .
Savio je još jedan duvan, zapalio cigaretu, glava mu malo potonula među ramena. Glasno pušta dim kroz nos: „Liči na mog brata, na mog Darka. Kakav je to momak bio…
A, jebiga, trebao sam da znam šta me čeka, još kad je imala 10 godina nije vadila glavu ispod haube…"
"Tatino dete, liči na tebe."
"Tu i tamo. Ona više liči na moju taštu, luda k'o struja, a sin na…"
Tu je stao. Pogled mu se izgubio kroz šoferku, oči zastaklile.⬇️
— Grof od Kačulica (@Grof_OdKaculica) January 22, 2022
Prošlo vreme je jasan znak.
Ćutim, ne insistiram, ali i ne moram. Gomilala se ta teskoba, jednom se morala preliti. Bolje pre nego kasnije…
Ređao je uspomene na Darka, na teško detinjstvo bez majke, uz oca veterinara opsednutog kontrolom koji nije imao prijatelja.
– A Darko je bio umetnička duša Kad je upisao faks otišao je na more i tamo tri meseca crtao portrete turista. Tamo je upoznao Magdalenu iz Kragujevca. To je bio početak kraja. Ta mu se uvukla pod kožu, nije mu dala da diše, uvukla ga u to njeno društvo narkomana i…
Ispustio je još jedan dim i ugasio cigaretu, gnječio je u piksli.
-Našao sam ga u kupatilu. Overio se heroinom. Ono moje go**o od oca nije hteo ni na sahranu da dođe, al’ vidiš, zemo – podigao je pogled ka meni, na izboranom licu se pojavio osmeh – pobrine se onaj gore da napravi ravnotežu.
Znam ko je „onaj gore“, ali čekam objašnjenje te ravnoteže.
– Sve oko sahrane mi je pomogao Raćo, vlasnik auto-servisa gde sam radio, a ja sam se već viđao sa njegovom ćerkom. Raću nije smetalo, a tih dana oko sahrane, moja Dana i ja se nismo razdvajali. Čak sam pola godine živeo kod njih. Nisam mogao da idem u stan, naročito ne da se viđam sa ocem. Kad je 89′ počelo da se kuva, moja tašta sazove ‘samit uz bački ručak’ jedne nedelje i kaže: „Alo, vas dvoje! Probni rad je završen! Sad je na redu venčanje.
Savija još jednu, pali, pa nastavlja, sad već ozarenog lica.
– Sećam se kad je Raćo taj dan zagrlio nas dvoje i kaže: ‘E, da mi je neko pričao da ću zeta da nađem u kanalu mog servisa – reko bi mu da je lud!’.
Tako ti je to bilo. Da se sve to nije desilo Darku, možda se ne bi toliko zbližio sa Danom, ko zna. Odma’ smo organizovali venčanje…
Kad mi se sin rodio već je počelo s**nje po Jugi, Danica bez posla, mi ti rešimo da dižemo sidro. Najbolja odluka ikad… Nego, imaš li ti dece?
Znam ko je "onaj gore", ali čekam objašnjenje te ravnoteže.
"Sve oko sahrane mi je pomogao Raćo, vlasnik auto-servisa gde sam radio, a ja sam se već viđao sa njegovom ćerkom. Raću nije smetalo, a tih dana oko sahrane, moja Dana i ja se nismo razdvajali. Čak sam pola…⬇️
— Grof od Kačulica (@Grof_OdKaculica) January 22, 2022
-Dvoje. Ćerka mi je u Sloveniji, studira, a sin je srednjoškolac.
-E, zemo, ko bratu ti kažem: samo ih pusti! Budi tu za njih da pripomogneš, ali ih pusti da budu šta hoće. Nema meni veće sreće nego kad su mi deca srećna! A najvažnije…“Podiže kažiprst na gore i gleda me u oči. „…ljubav, zemo!
U kuću gde ima ljubavi doći će i sve ostalo šta treba. Ozbiljno ti pričam! Na svojoj koži sam osetio i ovo i ono… E, sad moram da idem. Neće DAF sam da ode na utovar.
Pozdravljamo se kao da se znamo godinama.
Jedna mladost, tragično ugašena u kavezu od ravnodušnosti i predrasuda stvorila je okolnosti jednoj drugoj mladosti da raširi od ljubavi satkana krila i poleti.
To je to, ta ravnoteža… samo život ili „onaj gore“, nije bitno, apisao ie on na kraju svoje priče, koja je mnoge dotakla.
Dodaj komentar