Koronavirus

Dr Kisić kaže da su brzi testovi nepouzdani i ne ulaze u statistiku, Kon ima drugu priču

koronavirus-testiranje-2
Foto: RAS/Oliver Bunić

Brzi testovi na koronavirus u dosadašnjoj praksi pokazali su se kao nepouzdani i daju lažnu sliku o zdravstvenom stanju pacijenta.

Dok članica Kriznog štaba Vlade Srbije za borbu protiv koronavirusa dr Darija Kisić Tepavčević tvrde da rezultati brzih testova ni ne ulaze u statistiku, epidemiolog i kolega Predrag Kon priča drugu priču.

Zoran Jurić iz Sremskih Karlovaca prve simptome virusa korona osetio je 3. jula. Kako za CINS priča njegov brat Dragan, Zoran je dan kasnije uradio serološki test u kovid ambulanti, međutim rezultat je bio negativan.

I pored takvog rezultata, simptomi nisu posustali. Tih dana, prepričava Jurić, njegov brat je pet ili šest puta iznova odlazio u ambulantu gde su mu radili rendgenske snimke, ali ništa nisu videli na plućima. Prema njegovim rečima, lekari su ustanovili da visoka temperatura jeste indikator nekog žarišta, ali da nema mesta sekiraciji. Kad god je njegov brat tražio PCR test, rečeno mu je da ih nema. Doktori bi mu, kaže Jurić, menjali terapiju odnosno antibiotik i vraćali ga kući.

Skoro deset dana od prvog javljanja u kovid ambulantu, Zoranu se stanje znatno pogoršalo. Tada su mu ponovo snimili pluća i ponovo konstatovali da je sve u redu, navodi njegov brat za CINS. Nekoliko sati kasnije, oko pola dva posle ponoći, Zoran ponovo odlazi kod lekara.

“Kada ga je ekar lposlušao rekao je ‘pa ovo je stravična upala pluća’. Znači, kompletna pneumonija na oba plućna krila, ono što nekih desetak sati ranije niko nije konstatovao”, ističe Dragan Jurić i dodaje da mu je tek tada urađen PCR test.

Zbog upale pluća, Zoran je smešten u Klinički centar Vojvodine gde mu trenutno mehanička ventilacija pruža potporu disanju, odnosno kao pomoć mu daju kiseonik. PCR test je pokazao da Zoran ima koronu. Zbog toga Dragan u serološke testove koje je njegov brat radio više puta ne veruje.

“Stalno rade taj serološki test. Od toga nema ništa, to je idi mi – dođi mi, pismo – glava varijanta, baciš pa kako bude, 50 posto može biti, a ne mora da znači”, navodi on.

Serološki testovi funkcionišu tako što se od pacijenata uzme krv, a onda se traže antitela koja organizam stvori protiv virusa. Međutim, za to je potrebno vreme.

“Bez bar osam dana, ali poželjno je i duže, nema smisla te testove ni raditi”, kaže za CINS epidemiolog Zoran Radovanović.

Svetska zdravstvena organizacija (WHO) u pisanom odgovoru CINS-u navodi da serološki testovi otkrivaju da li je neko bio zaražen nedavno ili u prošlosti i da su važni za utvrđivanje koliko je ljudi bilo inficirano u populaciji. Međutim, oni objašnjavaju da su PCR testovi bolji za otkrivanje da li je neko zaražen ili ne i da vlade moraju da se fokusiraju na testiranje zasnovano na PCR-u ili na bilo kom obliku ispitivanja koji otkriva aktivnu infekciju.

Ako su serološki testovi nepouzdani, zbog čega se PCR testovi ne rade svima, pitanje je koje je novinarka CINS-a postavila na konferenciji za medije Kriznog štaba 15. jula.

Članica Kriznog štaba i zamenica direktora Instituta za javno zdravlje Dr Milan Jovanović Batut Darija Kisić Tepavčević je tada rekla da se ti testovi ne rade svima zato što “to prosto ni u našoj zemlji ni u jednoj drugoj nije moguće”.

Ona je navela da su indikacije za testiranje PCR testovima jasno definisane – testiraju se osobe koje imaju simptome i znakove bolesti nakon pregleda u kovid ambulantama.

Međutim, epidemiolog Zoran Radovanović kaže da je stručno nedopustivo da se osobama koje se žale na simptome korone, a kojima brzi test pokaže negativan rezultat, ne radi PCR testiranje.

“To je protivno logici i struci zato što serološki testovi ne mogu u prvoj nedelji ni da budu pozitivni”, dodaje.

Sa druge strane, anesteziolog i predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije Rade Panić kaže da je problem i što antitela mogu da budu i od nekih drugih bolesti.

Kisić i Kon suprotno o zvaničnoj statistici

Dženeta Agović, laborantkinja iz Tutina je kao i Zoran Jurić radila serološki test zbog simptoma korone. Rezultat je bio negativan ali su simptomi bili tu – groznica, povišena temperatura i gušenje. Bolovi u mišićima i kostima su bili toliko jaki da joj se činilo kao da joj se “iznutra sve kida i drobi”. Ubrzo je izgubila čulo ukusa i mirisa. Nakon nedelju dana od prvog testiranja, ponovo je uradila brzi test i snimak pluća.

“I tad je pokazalo da je negativan, a na snimku se vidi ta neka šara, tako kaže radiolog, da je to nešto što je karakteristično za infekciju korona virusom”, kaže Agović.

U međuvremenu je pokušavala da uradi PCR test jer je želela da pouzdano zna ima li virus ili ne.

“Tri puta ja pokušavam da uradim PCR test, mi ih u tutinskoj bolnici ili nemamo ili kad dođu, dođu u malim količinama koje se brzo potroše”, dodaje ona.

Zbog toga je tri nedelje od pojave prvih simptoma, po treći put, uradila serološki test. Ovaj put rezultati su pokazali prisustvo antitela na koronu, odnosno da je “preležala” ovaj virus. U njenom zdravstvenom kartonu piše da je bila pozitivna, a tako je i lečena. Ne zna, kaže, da li je ušla u zvaničnu statistiku. Nekoliko dana nakon toga uradila je i PCR test, a rezultat je bio negativan.

U Srbiji je prema zvaničnoj statistici na prisustvo korona virusa do sada testirano više od pola miliona građana, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić često ističe da smo po broju testiranih prvi u regionu.

Međutim, nije sa sigurnošću jasno rezultati kojih testova ulaze u zvaničnu statistiku – PCR, seroloških brzih testova ili pak obe vrste. U prilog tome idu i oprečni odgovori koje je CINS dobio od članova Vladinog Kriznog štaba.

Naime, na pitanje CINS-a da li rezultati brzih seroloških testiranja ulaze u zvaničnu statistiku obolelih od COVID-19, Kisić Tepavčević odgovorila je da se radi samo o PCR testovima.

“Ovo su PCR testovi koji uključuju i testiranja na lični zahtev i re-testiranja”, kazala je ona na konferenciji za medije i dodala da su testiranja na lični zahtev često neracionalna pa onda u čitavoj slici prave manji procenat pozitivnosti.

Sa druge strane, epidemiolog Predrag Kon za CINS tvrdi da u zvanične brojeve testiranih ulaze i serološki i PCR testovi. On je rekao i da ne zna zašto se govori drugačije.

Da se u zvaničnu statistiku računaju i serološki i PCR testovi mišljenja je i epidemiolog Zoran Radovanović, koji ističe da brzi testovi imaju svoje opravdanje, ali ne kao samostalni testovi. Anesteziolog i predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije Rade Panić za CINS ocenjuje da je malo verovatno da u zvaničnu statistiku ne ulaze i testirani na brze serološke testove.

U Novom Sadu više se ne možete testirati na koronavirus na lični zahtev

18 Shares
Share via
Copy link