Danas je 25. maj, Dan mladosti u SFRJ, mnogi ga se sa setom sećaju

Dan mladosti je bio praznik u SFRJ koji se obeležavao 25. maja i to od 1945. do 1988. godine. Ovaj praznik je bio povezan sa rođendanom doživotnog predsednika SFRJ Josipa Broza Tita i prvih godina se obeležavao samo kao njegov rođendan, a 1957. godine je na njegovu inicijativu postao Dan mladosti.

Glavni simbol ovog praznika bila je Štafeta mladosti, koja je nošena oko mesec i po dana kroz čitavu teritoriju Jugoslavije i 25. maja predavana Titu na veličanstvenom sletu, koji je organizovan na stadionu JNA.

Po pravilu, negde iz publike ili iz središta manifestacije izlazili bi čuveni sportisti i ugledni omladinci, koji su se trčeći preko stadiona penjali do svečanih tribina, gde su bili Tito, njegova supruga i najbliži saradnici, čvrsto u ruci noseći Štafetu mladosti.

Štafeta je bila svake godine drugačije dizajnirana, a u njoj su se nalazile poruke omladine SFRJ za „voljenog predsednika“ iz svih tadašnjih republika.

U tom svečanom trenutku, uz prigodan kratak govor, Tito je preuzimao Štafetu uvek napominjući da je ona prethodno nošena rukama omladinaca prelazila hiljade i hiljade kilometara od Triglava do Ðevđelije.

25. maja 1979.godine Josip Broz Tito je poslednji put prisustvovao sletu na stadionu JNA, proslavi Dana mladosti, a štafetu mu je predala studentkinja iz Prištine Sanije Hiseni, obrativši se i na albanskom i na srpsko-hrvatskom jeziku. (Sanije je sada lekar i živi u Kanadi).

Naredne godine, 4. maja Tito je umro, a štafeta se nalazila na putu u Hrvatskoj, pa je preneta i položena na njegov posmrtni odar u Skupštini SFRJ.

Nakon njegove smrti, sve je nastavljeno, pod drugačijim nazivom „I posle Tita – Tito“, sa zakletvom Jugoslovena da će istrajati na Titovom putu, a štafetu je primao aktuelni Savezni predsednik omladine…

Nošenje štafete trajalo je do 1988 godine.

Ovaj praznik bio je povezan sa rođendanom tadašnjeg predsednika Josipa Broza Tita, i prvih godina se proslavljao kao njegov rođendan, a od 1957. godine, na njegovu inicijativu, postaje Dan mladosti.

Sama ideja potekla je 1945. godine, od strane omladine Kragujevca, čije je Odeljenje za sport i fiskulturu osmislilo masovna omladinska štafetna trčanja širom tadašnje Jugoslavije.

Štafeta je povezivala sve gradove, sve staze i horizonte kojima su trčali, plivali ili leteli njeni nosioci.

Vodilo se računa da se trase tako odaberu da štafete na svom putu posete sve važne znamenitosti u simboličkoj geografiji Titovog režima, odnosno, da se posete sva istorijska mesta koja su poprišta velikih bitaka tadašnje revolucije.

Cilj komunikacije posredstvom štafetne palice bio je u tome da se između građana Jugoslavije i između raznih njenih krajeva uspostavi direktna, fizička veza i da se svi oni na isti način povežu sa drugom Titom, koji je poslednji primao štafetu, i koji je zadržava sa sebe, bez obaveze da je prosleđuje dalje.

Kraljevi i drugi verski poglavari nosili su žezlo u rukama, koje je bilo nedodirljivo za građane. Za razliku od njih, štafeta je svoju simboličku političku vrednost crpela upravo iz dodira što većeg broja ruku.

Omladinci iz tog vremena sećaju se i toga kako su zbog štafete bila organizovana izuzetna sportska i kulturna takmičenja, kao i susreta mladih.

To je bio datum kada su upravo oni bili važni i kada je bilo prilike za afirmacijom najboljih mladih stvaraoca, radnika, učenika, studenata i sportista.

Učitelji i profesori birali su vredne, odlične i uzorne đake koji će učestvovati u sletovima i predaji štafete. Učešće u programu Dana mladosti, za decu, kao i za njihove roditelje, bila je velika čast.

I danas se mnogi sa setom sećaju Jugoslavije i tih dana. Prenosimo vam neke od utisaka:

„Nisam čovjek koji se okreće kako vjetar puše, i ne mogu me promijeniti. Onoga koga sam volio, volim i dalje, i gotovo! Tako i protiv Tita mogu govoriti šta god hoće, ali moje mišljenje o njemu ne mogu promijeniti“ – podsetili su na stranici Monteno Kemal na reči velikana.

DAN MLADOSTI 2021-PISMO TITU

Znaš stari, nikad mi nisu dali da trčin štafetu za tebe, bija san divlji i loš đak. Ovakvi prosti jugoslavenski jebivjetri ka ja bili su dobri za ginit u svih sedam neprijateljskih ofenziva, a samo „cvijet“ jugoslavenske mladosti nosija ti je štafetu.

A znaš stari, 70% onih šta su ti nosili štafetu, danas su ustaše, četnici ili veliki islamisti. Sunce ti jeben, mrze sve koji ne viruju u njihovu verziju boga. A naša crvena zvizda pod kojom su ginule stotine hiljada partizana, danas je postala sotonski znak.

Stari moj, tebe su proglasili jednim od najvećih zločinaca u svojoj šizofrenoj akciji falsificiranja povijesti. Ne boj se, svi oni odlikaši šta su ti okrenili leđa, prišli su na crnu stranu. Ali, mi divlji i loši pioniri smo ti ostali vjerni i crvenu zvizdu i šestobuktinjsku vatru poštujemo zauvik. Evo, prošlo je trideset godina od raspada Jugoslavije, nisu nas još zatrli. Sve više mladosti , naročito u Bosni i Crnoj Gori idu tvojim antifašističkim putem.

Znaš stari, nikad se u životu nisan diga na noge na nijednu himnu osim na „Hej Slaveni“. Osta san šporki Jugoslaven, nijedan nacionalizam nije me uspija oprat u duši. Fala ti stari, šta si mi utuvija u glavu da se borin za društvo jednakih šansi za sve, i da ne dilin ljude po naciji i vjeri.

Sve bi da si živ, jer onda ne bi bilo mladića, karadzića, norca, kordića, ne bi zucnili ti osuđeni zločinci. Da si živ stari, ne bi bilo oluje, Srebrenice, Vukovara, ni ostalih staratišta. Ne bi bilo ove mržnje koja razara mozgove nevinoj mladosti. Sretan nam Dan mladosti , ja slavim usprkos fašizmu koji me okružuje. Sad kad više nitko ne nosi štafetu za tebe, ja štafetu titoizma i jugoslavenstva prkosno nosim ka jedan od zadnjih mohikanaca. Voli te tvoj pionir, a ovu bocu wiskija na slici popit ću, i napit se ka Pavle Vujisić u „kamiondzijama“ za tvoj današnji 129 rođendan⭐✍..
Lea Mario Vujević