Čarls Bukovski preminuo je 9. marta 1994. godine od leukemije, a mnogi njegovi fanovi i dalje ne znaju ko je on zaista bio.
Bukovski je svojim kontroverznim romanima obezbedio reputaciju “bludnog sina”, “matorog pokvarenjaka” kojem se život svodi na alkoholisanje, žene i filozofiranje. Njegova biografija, uzbudljiva, mračna, preteška, govori u prilog tome.
Međutim, Bukovski je prvenstveno bio pesnik (i to jako dobar pesnik), a u svoju poeziju je, možda i nesvesno, utkao svoje najintimnije slabosti, najmoćnije emocije, najlepše misli…
Pesma “Plava ptica” otkriva jednu od njegovih najvećih tajni – onu koju je “nalivao viskijem” i prekrivao dimom da je niko ne bi video, a puštao u samoći, suočen sa samim sobom…
Pročitajte je, biće situacija u kojim ćete se setiti ove pesme.
Plava ptica
Ima jedna plava ptica u mom srcu koja
želi da izađe van
ali ja sam isuviše opasan za nju,
kažem joj, ostani unutra,
neću
da te svako
vidi.
Ima jedna plava ptica u mom srcu koja
želi da izađe van
ali ja je nalivam viskijem i uvlačim
dim od cigareta
tako da kurve, barmeni
i sitni trgovci
nikad ne saznaju
da je
unutra.
Ima jedna plava ptica u mom srcu koja
želi da izađe
ali ja sam isuviše opasan za nju,
kažem joj,
smiri se, zar želiš da
me raščerupaš?
Zar hoćeš da mi zajebeš
sve?
Zar hoćeš da mi upropastiš prodaju knjiga u
Evropi?
Ima jedna plava ptica u mom srcu koja
želi da izađe
ali ja sam pametan čovek, pustim je napolje
samo ponekad noću
kad svako živ spava.
Kažem joj, znam da si tu,
i zato ne budi
tužna.
Onda je vratim nazad,
i ona pomalo pevuši
unutra,
ne dam joj da
umre
i onda mi tako spavamo
zajedno
sa našom
malom tajnom
i sve je to toliko lepo da
bi čovek mogao
da zaplače,
ali ja ne plačem,
a
ti?
Dodaj komentar