Novosadska javnost nije sa odobravanjem prihvatila odluku lokalnih vlasti da se Kralju Petru I Karađorđeviću podigne spomenik na Trgu Republike.
Kako je pokazala i anketa, većina je protiv podizanja bilo kakvog spomenika ili da se umesto Kralju Petru spomenik podigne nekom drugom. Ono što je posebno zanimljivo, kao predlog kome treba da se podigne spomenik, izdvojila se habzburška carica Marija Terezija.
Ovo raspoloženje Novosađana da, kao osobu kojoj bi podigli spomenik, izdvoje Mariju Tereziju teško da može biti iznenađenje za poznavaoce lokalnih prilika, jer se ime ove vladarke toliko često spominje u Novom Sadu da je odavno ušla u svakodnevni lokalni govor.
Vremenska odrednica „to je iz vremena Marije Terezije“ često se koristi kada se sagovorniku objašnjava koliko je neki objekat star ili neki običaj ustaljen. Carica se spominje i u pričama kao „kuma“ Novog Sada jer mu je dala ime, mada je činjenica da je sticaj istorijskih događaja doveo da ona bude vladar koji je Rackoj varoši dao status slobodnog kraljevskog grada. Ne treba zaboraviti i da se često njeno ime pominje i kada se govori o gradnji Petrovaradinske tvrđave, ali mnogo više kada se priča o tajnama katakombi ispod utvrđenja.
Za Mariju Tereziju se vezuju i druge priče, pa i ona da je od nje poteklo da Vojvođani, odnosno Srbi koji su služili u nekadašnjoj vojnoj granici, imaju nadimak „Lale“. Kao ni jedan drugi habzburški ili austrougarski vladar, Marija Terezija je prisutna u pričama, tako da ne iznenađuje da Novosađani imaju želju da joj podignu spomenik.Jedno su priče, a drugo istorijske činjenice, jer kako navode novosadski istoričari, pitanje je da li Srbi, kao većinsko stanovništvo imaju razloga da habzburškoj carici podignu spomenik. Direktor Istorijskog arhiva grada Petar Đurđev za kaže da Marija Terezija ne spada u habzburške vladare koji su nečim posebnim zadužili Srbe, Slovake ili Mađare, a kada bi Srbi i tražili nekog habzburga koji je nešto uradio za njih, to bi pre bio njen sin Josip II.
– Ona uopšte nije zaslužna što je Novi Sad dobio status slobodnog kraljevskog grada. Prevashodno su bile zaslužne nepovoljne okolnosti po carsku kasu, jer se nalazila u teškom ratu protiv Pruske. Kada je bila prazna i ovde se pružila šansa da se popuni budžetski deficit. Ovde ne vidimo celomudrenu, dalekovidu politiku nego čistu ekonomsku nuždu, koja je omogućila građanima Petrovaradinskog šanca da kupe status slobodnog grada – priča Đurđev.
Novosadski hroničar Zoran Knežev kaže da, kada se govori o Mariji Tereziji i njenoj vezi sa Novim Sadom, ona jedino može biti zaslužna za dodelu imena gradu, jer je odredila da to bude Neoplanta, iako je imala i druge predloge za koje današnji Novosađani ne znaju.
– Ona je zaslužna za Novi Sad samo po tome što Novi Sad ima ovo ime. Marija Terezija nije ništa učinila da bi trebalo da joj se diže spomenik. Ako je samo zbog imena onda u redu, ali ako je zbog nekih drugih razloga, njih nema i zapravo ako bi se dublje išlo u istoriju našlo bi se više loših stvari – navodi Knežev.
Direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture Siniša Jokić podseća da je Marija Terezija bila prva žena koja je bila na tronu Habzburške monarhije i činjenica je da je u ratu za austrijsko nasleđe potrošila državnu kasu, čime su se stvorili uslovi da Novosađani kupe status slobodnog kraljevskog grada. Kako navodi, njoj je odgovaralo da napuni državnu kasu, a stanovnicima Petrovaradinskog šanca da se oslobode feudalnih nameta. Kada se govori o njenom odnosu prema Novom Sadu, za nju je ovo bio provincijsko naselje na samom jugu carstva, a kada se posmatraju Srbi, njih je, prema navodima Jokića, cenila zbog vojničkog umeća, jer je u ratu za austrijsko nasleđe od 300.000 vojnika – 100.000 bilo Srba graničara. Kako je dodao, njegovo lično mišljenje je da se pre podigne spomenik vojskovođi princu Eugenu Savojskom, koji je zaslužan za pobedu u bici kod Petrovaradina 1716. godine.
Dodaj komentar