„Crvenkapa“ premijerno 18. oktobra u novosadskom Pozorištu mladih

Predstava “Crvenkapa”, po tekstu i u režiji Saše Latinovića, inspirisanog istoimenim bajkama Šarla Peroa i Braće Grim, biće premijerno izvedena 18. oktobra od 19 sati, na Maloj sceni Pozorišta mladih u Novom Sadu.

Oktobarske reprize su 19, 20, 24 i 27. oktobra. Predstava se igra za decu od tri i više godina i nosi veoma snažnu poruku – ne odustaj nikad, niti jednog dana, jer, hrabrost se vežba, navežbava, baš svakoga dana…

Svima poznata bajka biće ispričana u maštovitoj viziji Milice Grbić Komazec, koja je autorka total dizajna predstave: kostima, scenografije i lutaka.

Duhoviti songovi Mirjane Rastović obučeni su u odličnu muziku Danila Mihnjevića, a da svi koraci glumačke ekipe budu osvetljeni pravim svetlima, pobrinuo se Ratko Jerković.

Glumački trio, koji čine Marija Todorović, Aleksa Ilić i Ksenija Mitrović, poznatu priču pripovedaju nam krajnje duhovito i nežno.

Snažna poruka za odgoj dece

Između ostalog, saznaćemo šta sve mama mora da uradi da bi bila mama, ali i zašto uopšte nije lako biti dete.

Čuće se i ko je dopustio da se kornjače kreću autoputem, kao i zašto se mora jesti šargarepa svakog dana – a to je prosto zato što tada vidu neće biti mana….

Crvenkapa Pozorišta mladih susreće u šumi razne likove: muzički nadarenog, malo plašljivog i brzog, ali šarmantnog zeku, potom odgovornog i opreznog šumara, mudricu ježicu, drugara slavuja koji voli malo i da se šepuri…

Od svakog od njih naučiće ponešto što će biti važno za buduće odrastanje.

A poruka je snažna: ne odustaj nikad, niti jednog dana, jer, hrabrost se vežba, navežbava, baš svakoga dana…

Reditelj Saša Latinović potrudio se da nam dočara sa čime se mališani susreću u procesu odrastanja, kroz pesmu Mirjane Rastović:

“Dete je dete, po meri svojoj
I kada luta, pravca se drži.
Odraslog sebe želi da pita,
Kako se postaje od misli brži?

Škola za život još ne postoji,
Znanje se to iskustvom stiče,
Sve mame brižne i deca prava,
Jedna na drugu čarobno liče.

Ima li išta slađe i bolje,
Da dete raste iz svoje volje?

Ima li išta lepše i veće,
Da raste dete iz kruga sreće?”

Savremen pogled na brzopletost mladosti

– U predstavi “Crvenkapa” imam čast da igram svima omiljenog, ozloglašenog Vuka, ali istovremeno igram i Crvenkapinu baku, njenog drugara Slavuja i brzog i ludog zeca Zekana Zverkana! Svi oni su suštinski različiti karakteri i daju mi veliku kreativnost u igri.

Priča o Crvenkapi je svima opštepoznata, ali je naša verzija drugačija po tome što se na savremen način bavi temom hrabrosti pojedinca, ali i temom brzopletosti mladosti – poručuje glumac Aleksa Ilić.

On napominje da ona govori o tome kako nekada ne mislimo o svojim postupcima, iako imamo najbolju nameru.

– Nadam se da će deca pronaći sebe u liku Crvenkape, radoznale i energične devojčice koja želi da pomogne svojoj mami i baki, i zbog toga malo „zezne“ stvar. Na kraju ipak uspe da ispravi svoju grešku i nauči nešto važno iz toga – objašnjava Ilić.

Suočavanje sa strahovima koje glavni lik proživljava

– Naša predstava “Crvenkapa” uvodi decu u svet maštovitih avantura, koje ona sama proživljava na putu do bakine kuće. Moje uloge u predstavi su: mama/šumar i ježica.

Mama je brižna, ima mnogo posla i u svojoj žurbi da stigne sve da uradi zaboravlja na detetovu stalnu potrebu da kroz igru uči i istražuje. Dete u želji da pomogne mami odlučuje da samo ode kod bake, ne razmišljajući šta ga čeka na tom putu kroz šumu.

Šumar je dobronameran, poznavalac je šumskog sveta, koji stanovnike šume, baku, a i Crvenkapu, upozorava na vuka. Šumar sadi drveće i razgovara sa životinjama. Ježica je mudrica, brbljivica koja, kroz svoje iskustvo, nagoveštava Crvenkapi da je u opasnosti.

Naša “Crvenkapa” pomoći će deci da se suoče sa strahovima koje glavni lik proživljava. Moći će da spoznaju emocije, da nauče da izraze svoja osećanja i da prepoznaju hrabrost, prijateljstvo i sve što je važno na putu odrastanja – objašnjava glumica Marija Todorović.

Stvaranje bezbedne klime za odrastanje dece

– O “Crvenkapi” sam uvek razmišljala kao o nekoj staroj bajci, s čijim sam se nekim delovima mogla poistovetiti, a s drugima ne. Sada sam, međutim, bila u prilici da budem deo ekipe koja je napravila savremeniju verziju te priče. U našem viđenju, Crvenkapa je radoznala devojčica, koja sama odluči da ode kod bake, da bi pomogla majci, koja nema vremena za to, jer mnogo radi – kaže glumica Ksenija Mitrović.

Ona objašnjava da je Crvenkapa izuzetno radoznala i da je, kako bi današnji roditelji rekli – hiperkativna.

– To je startna pozicija iz koje mi krećemo i koja se razlikuje od originalne priče. Na putu do bake, na kojem nailazi na razne drugare – znane i neke koje će tek upoznati, saznaje mnogo toga, između ostalog i za osećanje straha, za koji do tada nije znala.

Upravo takav način upoznavanja dece i s emocijama s kojima će se tek susresti u životu, važan je za zdravo odrastanje. Oni polako razumevaju da su takve emocije normalan deo života, da ih svi imamo i da se one daju prebroditi – objašnjava Mitrović.

Napominje da ova predstava najmlađe uči kada treba da budu oprezni – kada kuca nije kuca, već može da bude vuk, odnosno da nešto što izgleda naivno – ne mora tako i da bude.

– Mislim da ovakve, jednostavne priče, mogu i danas da budu jako dobre smernice, koje svojim jednostavnim zapletima, i jasnim porukama, pomažu deci da bezbednije odrastu.

Još ako ih gledaju sa svojim roditeljima, pa o tome kasnije i porazgovaraju – tako stvaramo bezbednu klimu za njihovo odrastanje – zaključuje Mitrović.