Čovek Vuk: Nema brze i bolne smrti za nas!

Prošlo je skoro dve godine kako bend „Block Out“ ne postoji u poznatom sastavu. Nikola Vranjković se posvetio samostalnim projektima, a preostali članovi benda osnovali su novi sastav „Čovek vuk“ i nastavili sa radom. Mnogi kojima je „Block Out“ bio na srcu i danas se pitaju zbog čega se sve to dogodilo. Milutin Jovančić Mita, prvi glas „Čoveka vuka“, pred prvi nastup u Novom Sadu (29. jun, Firchie Think Tank Studio, ulaz besplatan) poručuje da se odgovori nalaze na prvom albumu benda „Crna kutija“.

– Album je neka vrsta našeg zvaničnog odgovora na sva pitanja vezana za dešavanja u bendu „Block Out“. Muzika je naš izraz i ko želi da nađe i shvati odgovore, naći će ih na „Crnoj kutiji“. Bilo bi neiskreno da smo se na albumu bavili nekim drugim temama, sve ono što smo mi emotivno preživeli u to vreme ostavilo je traga i na samom albumu. „Crnu kutiju“ autorski potpisuju svi članovi benda, a album je urađen u saradnji sa producentom Oliverom Jovanovićem, u čijem studiju je i snimljen.

„Čovek vuk“ nije bend koji u potpunosti kreće od nule, pa bi se moglo reći da „Crna kutija“ predstavlja svojevrsno podvlačenje crte, te da ćemo ono pravo tek čuti od vas.

– Mi se sve vreme nalazimo u situaciji koja nije baš uobičajena. Posle ovoga što se dogodilo „Block Outu“, bendovi obično ne nastavljaju sa radom. Neko ko je izašao iz benda je nosilac prava na praktično kompletan opus, pa smo se u tom trenutku našli u situaciji da nemamo nikakav materijal. Bend živi od nastupa, a mi nismo imali šta da sviramo. No, konačno smo završili album i krenuli u njegovu promociju. Želimo da privučemo zdrave i normalne ljude, da oni budu naša publika i da samo njih tretiramo kao vredne našeg truda.

„Crna kutija“ zvuči prepoznatljivo, da li će takav biti i naredni projekat?

– Teško je projektovati budućnost u ovom trenutku. Radimo korak po korak, najbitnije nam je bilo da što bolje snimimo album i nađemo način kako da ga izdamo. Uspeli smo u tome i sada promovišemo „Crnu kutiju“. Počeo je rad i na novom materijalu, a to treba uklopiti sa živim nastupima. Dovođenjem Lune Škopelje u bend mi smo naše koncertne aktivnosti pomerili za dva meseca s obzirom da smo ušli u letnju, festivalsku sezonu. Ovog leta teško da ćemo biti deo festivalskih priča. Kada je reč o samostalnim nastupima, ne možemo sebi da dozvolimo propuste karakteristične za mlade bendove. Stoga, ne smemo da pristajemo na kompromise koji bi doveli do toga da naš nastup ne bude na onom nivou na kojem mora da bude.

Sarađivali ste sa Borom Đorđevićem, sada je tu i Luna kao ženski vokal. Šta još možemo očekivati od vas?

– Besmisleno je da bilo šta pričam o Bori Đorđeviću kao muzičaru kada se dobro zna ko je on. Mogu da kažem da sam doživeo potpuno novo otkriće radeći sa njim u studiju. Njegove glasovne mogućnosti su ogromne, čovek je otpevao sedam linija pratećih vokala. Da ga nismo potpisali na albumu, teško da bi iko prepoznao da je reč o Bori. Ta priča je krenula tako što se Bora pojavio na našem koncertu i otpevao pesmu sa mnom. Meni je veoma simpatično to što su ljudi hteli da nas popljuju činjenicom da nam je Bora pevao prateće vokale. Takvi treba da znaju da 80% današnje rok scene u Srbiji ne bi ni bilo da nisu postojali bendovi poput „Riblje čorbe“. Ženski prateći vokali su se pojavili u pesmi „Oblak“ jer su deo horskog pevanja i, praktično, predstavljaju sve one ljude koji su oko benda, a nisu bend. To su ljudi koji su postavili pitanje „ko je ostao tu“. Posle svih ovih dešavanja sa bendom, logično je da sebi postaviš pitanje „kome sam ja to pevao sve ove godine“. Idealizuješ svog partnera, prijatelja, idealizuješ i svoju publiku, imaš visoko mišljenje o njima. Ima tu ljudi koji su zaslužili sve naše emocije i ambicije, a ima i onih koju su tu jednostavno zalutali. Teško je saznati da ti je neko bio lažni prijatelj, ali pregrmiš to i kažeš „pa, dobro, možda je to moralo da se desi i da vidimo ko je ko“. Računam da će publika koja je volela „Block Out“ u našem novom radu prepoznati mnogo više onih stvari koje liče na „Block Out“ nego u onome što je taj bend bio poslednjih godina svog rada.

Šta očekuješ od novosadske publike?