Ovakvi ljudi, koji misle svojom glavom, oduvek su bili u manjini i prava je civilizacijska šteta što smo njihov glas uvek čuli tek nakon mnogo godina zakašnjenja.
Iako je njegov gest ostao urezan u pamćenju mnogih ljudi, ime Avgusta Landmesera nije toliko poznato. Fotografija na kojoj ovaj čovek, okružen ljudima koji salutiraju Hitleru, drži skrštene ruke, postala je simbol prkosa i tihe borbe protiv zla koje se tih godina nadvilo nad svetom.
Versajski ugovor zapečatio je sudbinu nemačke privrede koja je već bila devastirana zbog gubitaka u Prvom svetskom ratu. Stopa nezaposlenosti vrtoglavo je rasla, pa se tako sa dva miliona 1926, broj nezaposlenih Nemaca do 1932. godine popeo na šest miliona. Ovo je pogodovalo širenju crnog tržišta, a narod je sve više bivao nezadovoljan Vajmarskom vladom.
Nacistička partija iskoristila je trenutak sveopšteg nezadovoljstva i počela da obećava poslove svojim članovima i tako je njihovo članstvo počelo da raste, kao i popularnost. Ljudi su lako bivali zavedeni Hitlerovom agresivnom retorikom, a bilo je i onih koji su se učlanjivali u njegovu partiju samo da bi preživeli.
Avgust Landmeser postao je član Nacističke partije 1931, dve godine pre nego što je Hitler postao kancelar Nemačke. Iako nije bio oduševljen pričom o rasnoj čistoći, Landmeser je nastavio da bude deo te priče kako bi dobio posao.
Godine 1934, Avgust upoznaje Jevrejku Irmu Ekler u koju se zaljubljuje, a par se ubrzo i verio. Ovo je bilo u suprotnosti sa pravilima Nacističke partije i Landmaser biva izbačen iz stranke. Njihove planove za venčanje osujetili su ozloglašeni Nirnberški zakoni koji su bili uvod u zvaničnu rasnu politiku nacističke Nemačke.
Zakon o zaštiti nemačke krvi i časti predviđao je da su brakovi između Jevreja i drugih subjekata nemačke države ili krvi, zabranjeni. Brakovi koji su u međuvremenu sklopljeni, smatrali su se nevažećim, čak iako su sklopljeni u inostranstvu u nameri da se ovaj zakon izbegne. Vanbračni odnosi između Jevreja i subjekata države Nemačke ili srodne krvi, takođe su bili zabranjeni.
Mesec dana pošto su Avgust i Irma dobili ćerku Ingrid, stupio je na snagu čuveni zakon. Njihov brak postao je nevažeći, a podizanje deteta u vanbračnoj zajednici sa Jevrejkom, pretvorio se u pakao. Posle dve godine ponižavanja i života u strahu, Landmeser je 1937. odlučio da napusti Nemačku.
Zajedno sa svojom trudnom suprugom i detetom pokušao je da pređe granicu sa Danskom, ali je uhapšen zato što je, kako se navodi, obeščastio rasu. Irma, iako jevrejskog porekla, prihvatila je protestantsku veru još u detinjstvu, pošto se njena majka preudala.
Par je tvrdio da nisu bili svesni Irminog pravog porekla i Avgust je godinu dana kasnije oslobođen zbog nedostatka dokaza, uz upozorenje da će oboje završiti u zatvoru ukoliko ostanu u zajednici.
Godine 1938, samo dva meseca pošto je Avgust pušten, Gestapo je došao i oboje ih uhapsio jer su nastavili da žive u zajednici. Irma je boravila u nekoliko logora: Oraninburg, Lihtenburg i Ravenzbrik, a 1942. je šalju u Bernburg gde je u gasnoj komori doživela istu sudbinu kao mnogi njeni sunarodnici.
Avgust je to vreme provodio u radnom logoru, dok su devojčice poslate u sirotište. Irmin očuh, Nemac, uspeo je da izbavi Ingrid koja je rođena pre donošenja zakona, a mlađa devojčica, Irene, boravila je u hraniteljskim porodicama.
Avgust Landmeser je poginuo negde u borbama na brdovitom Balkanu 1944. godine, a smrt Irme Ekler zvanično je potvrđena 1949. Vlasti u Hamburgu su 1951. godine retroaktivno priznali brak Avgusta i Irme i dozvolili starijoj ćerki da uzme očevo prezime.
Čuvena fotografija na kojoj Landmeser prkosi Fireru, verovatno je nastala 1936. godine dok je radio na brodogradilištu Blohm + Voss. Tokom otkrivanja novog plovila, radnici su bili zapanjeni kad su ispred broda videli Hitlera lično, a Avgust, čiji su žena i dete u to vreme javno ponižavani, odbio je da mu salutira i tako ušao u legendu.
Izvor: Alo.rs /K.Ć.
Dodaj komentar