Sastanak srpskog predsednika Aleksandra Vučića i kancelara nemačke Olafa Šolca verovatno je najvažniji politički i diplomatski događaj u ovoj godini, a iako su reakcije i komentari utekli u glasnoj tišini, javila se premijerka Srbije da svojim bisernim veštinama popuni tu rupu isticanjem velikih državničkih poduhvata svog šefa.
Premijerka Ana Brnabić među prvima je reagovala na Vučićev tvit kojim se pohvalio izuzetnom saradnjom sa našim „nemačkim prijateljima“.
„Radujem se poseti nemačkog kancelara Beogradu i želim još jednom da zahvalim kancelaru na otvorenosti i dobrom razgovoru. Zajedno smo konstatovali veliki uspeh u našim odnosima“, napisano je na zvaničnom Tviter nalogu predsednika Srbije.
Premijerka nije ostala imuna na ovaj Vučićev apel za potvrdom i podrškom.
„Izuzetno važan sastanak za našu zemlju. Čestitke predsedniku zbog toga što je, i ovaj put, našao način da brani i štiti poziciju Srbije i velika zahvalnost kancelaru Šolcu, investitorima i svim partnerima iz Nemačke na razumevanju i poštovanju“, prokomentarisala je premijerka Srbije na svom profilu.
Izuzetno važan sastanak za našu zemlju. Čestitke Predsedniku @avucic zbog toga što je, i ovaj put, našao način da brani i štiti poziciju Srbije i velika zahvalnost @Bundeskanzler Šolcu, investitorima i svim partnerima iz Nemačke na razumevanju i poštovanju. 🇷🇸 🇩🇪 https://t.co/wv7V6pPrkY
— Ana Brnabic (@anabrnabic) May 4, 2022
Ovaj „izuzetno važan sastanak“ dokaz je zapravo koliko smo ekonomski zavisni od nemačke privrede, o čemu gotovo niko ne želi ili ne sme da govori. Jedino je Radulović iz Dosta je bilo, u narodu sa Tvitera poznatiji kao Ludi Radule, otvoreno upirao u prstom u nemački imperijalizam na Balkanu, odnosno onoga ko je zadužen za red i mir na ovim prostorima. Iz te zavisnosti dolazi i odgovor na pitanje zbog čega smo dozvolili da postanemo jedna smešna kolonija koja nema pravo na sopstveno JA.
„Žena može biti odakle hoćeš, ali auto mora biti iz Nemačke“, ponavlja se vic u bilo koji deo Srbije da krenem. Dotle je došao uticaj nekadašnjih vojnih osvajača naših prostora. Danas su zadovoljni ekonomskim uticajem, ali se ne može ni politički očigledno mnogo istupiti izvan njihovog šinjela.
Sve to ima i svoje političke posledice navodnog usklađivanja sa Evropskom unijom. Predsednik je vrlo zabrinut jer je pozicija Srbije vrlo opasna i teška, a sada je došao taj trenutak kada će dobiti priliku da mu istorija sudi i presuđuje.
Da li je nindža ili mindža, izdajnik ili heroj, jatak ili drukara iz blokova poreklom iz Bugojna. Kolega majkan. Iskreno, ne bih voleo da se nalazim u Vučićevoj koži, niti u Brnabićevoj da se ne lažemo, ali njihove bolesne ambicije sada će konačno neko stručno da preispita.
Svaki ceh dolazi na naplatu, svaka laž o bratu Siju, bratu Putinu, mami Angeli, ujka Džou, maćehom Hilari i drugim rodbinskim odnosima sa svetskim liderima.
Otreženjenje zaglupljene mase biće bolno, ali pamet steći neće, već će po svemu sudeći srljati direktno u propast zajedno sa svojim omiljenim naprednim Srbinom.
Ova diplomatska paklena pomorandža i „turaj vadi“ koji Zapad, pre svih, praktikuje sa Srbijom postaje sve teži za svariti, ali predsednik kao i uvek podnosi žrtvu za sve nas nezahvalne koji ne vidimo da on živi i trpi za Srbiju, a ne za svoju ličnu nezaježljivu alavu ambiciju.
Naročito mi je žao naših pregovarača jer Šolc je sam po sebi retko antipatičan tip. Onako baš talentovano iritantan, ali Vučiću ne mari jer ljubav ne sme stati. Pogledajte samo to srećno lice predsednika na naslovnoj fotografiji. Vidi se jasno ko izlazi zadovoljniji nakon seanse.
Ambicija je dar, ali i kletva. A sve ima svoju cenu. Pitanje je najvažnije kolika je to naša cena kao naroda? Jesmo li mi, naša iskustva, uverenja i zdrava pamet na prodaju?
Dodaj komentar