Ovo je najmanje selo u Vojvodini, nema školu i prodavnicu, al’ ima nešto vrednije!

Produženi san čuvara tradicije i kulture u tišini ovog sela nastavlja se preko 200 godina. I opstaje, na javi. Mir, spokoj i zajedništvo kojim odiše, nijedan grad ne može da nadomesti.

Češko Selo je najmanje selo u Vojvodini, u njemu živi manje od 40 žitelja, a najbrojniji su Česi. Upravo zbog toga ono ima i naziv po ovom narodu, a ponekad možete čuti da se ovo mesto zovu i „Fabijan“.

Naziv „Fabijan“ vrlo verovatno je pretvoren nakon starog i zvaničnog imena iz vremena Austrougarske kada je nosio zvaničan naziv „Ablian“.

– Ukupno nas ima 36, u našoj ulici nas živi petoro, a uz ljude koje dolaze vikendom selo broji četrdesetak stanovnika. Družimo se sa komšijama, idemo na kafu jedni kod drugih, posećujemo se, to nam je sva razonoda – rekla je Margita Sloup, žiteljka ovog sela za TV Prva za emisiju „150 minuta“.

– Ne fali mnogo što nema prodavnica, navikli smo da idemo u nabavku u Belu Crkvu, a kad nešto zatreba uvek ima kod komšija – kaže Margita.

Selo nema ni prodavnicu , ni školu, ali zato ima prelepu katoličku crkvu i etno muzej. Svaki predmet u muzeju čine lične stvari stanovnika sela kroz tradiciju dugu 200 godina.

Pripada banatskoj opštini Bela Crkva i već 200 godina u njemu žive većinom Česi. Češko selo je jedino selo u Srbiji gde Česi žive kao većina.

Selo opstaje na ovom broju stanovnika još od sedamdesetih. Jedan mladi bračni par iz Smedereva nedavno se doselio, a ima i nekoliko prinova u porodicama starosedelaca i tako selo živi još uvek.

Škola im, kako kažu za Blic, ne radi od 1974. godine i uz pomoć Ambasade Češke u toj zgradi napravljen je Etno-muzej sa idejom očuvanja češkog identiteta. Kada je Noć muzeja ovde svraćaju čak i studenti iz Češke.

Rečnik vojvođanskih izraza, jer retko ko razume bakandža, andrak, drtina…