20 neverovatnih činjenica o Černobilju 36 godina posle katastrofe koja nas je zauvek promenila

Danas (26. april) se navršava 36 godina od černobiljske nuklearne katastrofe. U seriji eksplozija, koja se dogodila 26. aprila 1986. godine, uništen je reaktor broj 4 nuklearne elektrane „Vladimr Ilič Lenjin“, u neposrednoj blizini Pripjata.

Ovaj ukrajinski grad, blizu beloruske granice, nalazio se na samo tri kilometra od mesta katastrofe, a elektrana je zapošljavala oko 7.000 ljudi, uglavnom njegovih stanovnika.

Eksplozija je izazvana testom, koji je trebalo da doprinese uštedi energije. Međutim, gotovo odmah po otpočinjanju testa, nešto iza 1 ujutro, stvari su krenule po zlu.

Stravičan požar je poslao radioaktivne oblake širom sveta, ljudi su masovno oboljevali od kancera

Više od 50 zaposlenih u elektrani, kao i radnika hitnih službi, poginulo je neposredno nakon nesreće, a stravičan požar, koji je radioaktivna isparenja poslao širom sveta, goreo je deset dana. U herojskom gašenju učestvovalo je nekoliko stotina vatrogasaca, kao i osoblje nuklearke.

Ekipe hitne pomoći koje su se zatekle na licu mesta, helikopterima su sipali pesak i bor na ostatke reaktora. Pesak je trebalo da zaustavi vatru i dodatno ispuštanje radioaktivnog materijala, a bor da spreči dodatne nuklearne reakcije.

Nekoliko nedelja nakon nesreće, ekipe su potpuno pokrile oštećenu jedinicu tzv. betonskim „sarkofagom“, privremenom konstrukcijom napravljenom za ovu priliku. Na taj način sprečeno je dalje oslobađanje radioaktivnog materijala.

Kako bi se dodatno smanjila kontaminacija okoline, sovjetska vlada je posekla i zakopala preko jedne kvadratne milje borove šume u blizini nuklearke.

Službenici su nakon nesreće potpuno zatvorili područje od 30 kilometara oko elektrane. Pristup su imale samo osobe koje su boravile službeno u nuklearci, procenjivači štete i oni koji su otklanjali posledice eksplozije.

20 najinteresantnijih činjenica o černobiljskoj katastrofi

Nakon eksplozije, mnogi su strahovali od radijacije i mutacija koje može izazvati u dugom vremenskom periodu, čak i nekoliko godina nakon katastrofe.

Radijacija nije izazvala samo mutacije kod ljudi, već celokupne flore i faune u okolini nesreće.

Slede 20 neverovatnih činjenica o „fenomenu Černobilj“, koje možda niste znali, čak i da ste gledali popularnu seriju o samoj nesreći:

1. Tokom topljenja jezgra nuklearnog reaktora, tri volontera su skočila u „radioaktivni bazen“ kako bi otvorili cev kroz koju su mogla da isteku radioaktivne supstance.
2. Oni su preminuli odmah, ali su sprečili još jednu eksploziju, koja je mogla da bude 10 puta veća i jača nego ona kada je Amerika bacila nuklearnu bombu na Hirošimu.
3. Nivo radijacije je bio toliko veliki da su preminule morali da stavljaju u olovne kovčege.
4. Oni koji su radili na čišćenju i sprečavanju još veće katastrofe mogli su da rade bezbedno samo 40 sekundi, čak i u specijalnim odelima protiv zračenja.
5.  Posle prve eksplozije, Gajgerov brojač (tip detektora koji meri jonizujuće čestice) je u kontrolnoj sobi pokazao broj 3.63 – bezbedan nivo radijacije.
6. Međutim, brojač je bio dizajniran tako da je 3.63 ujedno i najveća vrednost. Pravo očitavanje je bilo 15.000!
7. Projekat „sarkofaga“ koji je napravljen da pokrije i zaštiti nuklearnu elektranu koštao je dve milijarde dolara – 29.000 tona čeličnih, olovnih i raznih drugih struktura.
8. Novi „sarkofag“, čija je gradnja planirana u bliskoj budućnosti, biće veći od Kipa slobode u Njujorku.
9. Stanovnicima Pripjata nije rečeno o kakvoj je katastrofi reč čak puna dva dana od prve eksplozije.
10. Ukoliko prethodnu činjenicu čak i opravdamo, zbog sprečavanja širenja panike i sprovođenja hitnih aktivnosti na sanaciji štete, šta reći na prećutkivanje sovjetskih vlasti da vesti o nesreći saopšte ostatku sveta? Za katastrofu se saznalo tek kada su detektori za radijaciju počeli da „luduju“ u Švedskoj.
11. Radijacija je bila toliko jaka, da su oči vatrogasaca koji su bili na licu mesta, promenile boju iz braon u plavu!
12. Narodu je rečeno da treba da piju vodku, više nego uobičajeno, u nadi da će smanjiti šanse od nastanka raka tiroidne žlezde (masovno ga je imalo stanovištvo koje je živelo u okolnim gradovima i zemljama).
13. Zona od skoro 500 kvadratnih kilometara oko elektrane je pre početka rata u Ukrajini bila utočište mnogih divljih životinja.
14. Zanimljivo je da su vukovi, lisice i još neke ugrožene vrste prebegle tamo da žive kako bi bile nepristupačne lovcima.
15. Na mestu eksplozije pronađene su posebne vrste pečuraka, koje žive tako što se hrane radioaktivnim otpadom.
16. One su pronađene i na zidovima reaktora, a otkriveno je da razlažu ozračene čestice u energiju.
17. Ukoliko ste želeli da i sami pogledate srazmere katastrofe na licu mesta, mogli ste da zakažete turu preko interneta za samo 250 dolara.
18. O pogubnosti čitavog događaja govori i činjenica da je direktor elektrane izjavio da područje oko nuklearke i grada Pripjata neće biti naseljivo bar još narednih 20.000 godina.
19. Vojska je, koristeći specifične instrumente i artiljerijske granate ispunjene srebrnim jodidama, stvorila veštačke kišne oblake iznad tog područja.
20. Kiša je stvorena sa namerom da spere radioaktivne čestice koje su lebdele u vazduhu, i „spusti“ ih na zemlju, kako ne bi nastavile da se kreću ka drugim gradovima i ostatku sveta.

Poslednji reaktor je zatvoren 1999. godine, a trenutno stanje nuklearke nije poznato

Tri preostala černobiljska reaktora naknadno su ponovo pokrenuta, a poslednji je konačno zatvoren 1999. godine, kada je Černobilj i definitivno prestao sa radom.

Kao što je i navedeno, u planu je bila izgradnja novog sarkofaga, ali nakon otpočinjanja rata u Ukrajini, trenutno je sudbina tog projekta neizvesna.

U stvari, neizvesno je i pravo stanje na terenu i u kakvom stanju se nalazi trenutno sama nuklearka.

Možemo samo da se nadamo da čitav svet neće biti ponovo ugrožen nepromišljenim potezima obe strane u sukobu.

Izvor: Facebook/Niste znali, rarehistoricalphotos.com