Omiljeni obrok u Italiji – testenina, koja dolazi u mnogo različitih oblika, poskupeo je još krajem maja, a čini se da, iako u poslednje vreme primećujemo pad cena nekih namirnica, ova konkretna nije među njima.
Zbog rastućih cena energije i uskih grla u lancu snabdevanja koji su podigli cenu pšenice, testenina – hrana koja je svakodnevno na trpezi u mnogim zemljama, nije ostala imuna na poskupljenje.
Inače, prema podacima iz 2022. godine, prosečan građanin Italije godišnje pojede čak 23 kilograma paste, a Čizma je definitivno na prvom mestu u svetu po konzumaciji. Sledi Tunis, sa skorom od 17 kg paste po čoveku, a onda i Nemačka, gde se u proseku po glavi stanovnika pojede 7,9 kilograma paste u toku jedne godine, piše Telegraf.
Italijanski ministar industrije, Adolfo Urso, zbog visokih cena testenine 11. maja je pozvao na krizni sastanak.
Bilo da su u pitanju špageti, lazanje ili ravioli, skoro svi oblici testenina napravljeni od pšenice, posebno od durum vrste, mesecima unazad su skuplji nego što su bili početkom 2023. i u prethodnim godinama. Taj zaokret, nesumnjivo, ima značajan uticaj na budžet većine domaćinstava, pri čemu Srbija nije izuzetak.
Rojters je prethodno izvestio da je, uprkos padu cene pšenice, cena testenine u Italiji porasla za 17,5 odsto. Kako je ova država verovatno najveći proizvođač i izvoznik, logično je da se tamošnja poskupljenja odraze na ceo svet.
Iz jedne sprovedene ankete, zaključuje se da prilično mali procenat građana Srbije smatra da su cene testenine „korektne“, bilo da ovo jelo naručuju napolju ili ga kupuju u prodavnici.
Cena u Srbiji
Ono što je primetno jeste i rast cena paste u restoranima, tako da ovo jelo sada košta najmanje 800-900 dinara, a cena ide do 1.300/1.400 dinara ako su dodatak morski plodovi ili tartufi.
Specifično za testeninu jeste da je uticaj inflacije mnogo veći nego što se primećuje kod druge hrane poslednjih godina, posebno u Italiji. Cena testenina je porasla u skladu sa ukupnim povećanjem cena proizvoda široke potrošnje.
Poskupljenja, pritom, ne štede maltene nijednu svetsku zemlju. Prema podacima magazina Fortune, cene u SAD su takođe dramatično porasle od prošlog oktobra.
Prosečna cena špageta iznosila je 1,067 dolara za pakovanje od pola kilograma, koje se najčešće i pravi, a onda je skočila na 1,465 dolara u martu 2023. Ali, recimo, postoje razlike između italijanske i američke testenine.
„Zakon o čistoći“ iz 1967. godine, koji zahteva da se durum pšenica, tvrdog zrna, gruba sorta, koristi u proizvodnji, primenjuje se na sve sušene testenine koje se prodaju u Italiji. Ovaj soj pšenice proizvodi testeninu koja zadržava svoju strukturu nakon kuvanja, tako da ne postane mekana ili kašasta, ali je sa njom i malo teže raditi.
Isto tako, hrana mesecima unazad poskupljuje u Velikoj Britaniji, a testenine i konzervisani proizvodi nisu izuzetak, štaviše.
Durum pšenica čini manje od 10 odsto sve pšenice proizvedene širom sveta.
Dodaj komentar