Gorući problemi sa kojima se farmeri godinama suočavaju pre svega se odnose na proizvodnju i cenu mleka. Predsednica Saveza udruženja odgajivača goveda Sanja Bugarski za Biznis.rs navodi da u svakom segmentu proizvodnje postoje nagomilani problemi i da se oni ne odnose samo na proizvodnju mleka već i na tov junadi.
Prva osnivačka skupština Nacionalnog udruženja proizvođača mleka biće održana do kraja marta. Krovno udruženje okupiće 17 regionalnih udruženja, a osim proizvođača mleka među članovima će biti i uzgajivači goveda.
– Trenutno je u Evropskoj uniji cena žive vage iznad pet evra, a kod nas je jedva oko dva evra, dakle duplo manje. Kalkulacija osnovne cene mleka, u koju su uračunati troškovi i minimalna zarada farmera, je 56 dinara, dok mlekare trenutno sirovo mleko plaćaju od 28 do 40 dinara. Razlika je ogromna i nikada do sada raspon u ceni nije bio veći – navodi Bugarski i dodaje da će izračunavanje cene mleka biti jedan od glavnih ciljeva nacionalnog udruženja.
Osvrnuvši se na kvalitet mleka u Srbiji, ona je rekla da se nada da će u toku ove godine naša nezavisna referentna laboratorija početi sa uzorkovanjem i analizom i da će se konačno dobiti prava slika o kvalitetu srpskog mleka.
– Nadam se da ćemo konačno preko poljoprivrednih stručnih službi raditi kompletnu analizu mleka svakog gazdinstva dva puta mesečno. Ministarstvo poljoprivrede je odvojilo novac za taj posao i on je već trebalo da počne da se radi, ali je naša nezavisna laboratorija već dve godine u Covid sistemu. Farmeri uvek tvrde da je njihovo mleko visokog ili zadovoljavajućeg kvaliteta. Mlekare, sa druge strane, tvrde da to baš i nije tako, jer one uzimaju uzorak, rade analizu i na osnovu nje određuju koliko će mleko platiti. Njima odgovara da prezentuju lošiji rezultat i tu je zapravo glavni razdor između nas i prerađivača – objašnjava Bugarski.
Kako objašnjava naš sagovornik, dobro je da se bar kroz površine žitarica, pre svega pšenice, obezbedi prehrambena sigurnost jer će ona, bez obzira na količinu đubriva, doneti određeni rod.
– Uvek je dobro, da bi se izbegla suša i problemi koje nose klimatske promene, da se u jesen zaseje što više površina, tako da je dobro da smo to uradili. Ako bude bilo đubriva i novca da se ono kupi to će biti nešto bolje, ali svakako biće to jedna skromna proizvodnja. Površine koje su zasejane, naročito u jesen, obezbeđuju prehrambenu sigurnost i ono što je osnovno, a to je dovoljno hleba i mi ne moramo bar zbog toga da strahujemo. Da li ćemo baš moći da se bavimo nekim većim izvozom zavisi od toga koliko ćemo na proleće sve te useve prehraniti i odnegovati, da li će nam biti naklonjeno proleće i sam početak leta – ističe Prostran.
Prema njenim rečima, mleko je kategorija koja se lako “dovede u red”. I ako negde ima problema, oni nisu nerešivi i ne iziskuju dugogodišnju analizu, tako da je dobro što će kontrolu raditi poljoprivredne stručne službe, koje će reagovati istog momenta ukoliko nalaz nije dobar. Oni će odlaziti na gazdinstva i pomagati ljudima da reše problem.
Bugarski podseća da su farmeri dovedeni do ruba egzistencije i da ljudi koji rade 365 dana u godini od ovog posla ne mogu da prežive. Masovno prodaju životinje i svoje porodice dovode do bankrota.
– Ukoliko se proizvođači ne uozbilje, ne udruže i cene ne dovedu na pristojan nivo, proizvodnja neće opstati. Primer je Hrvatska, koja je faktički došla u situaciju da nema proizvodnju, sve uvoze i piju to mleko. Kod nas već godinama mnogi konditori i prerađivači uvoze mleko u prahu i od tog mleka prave neke proizvode koje samo serviraju u policama – ističe Bugarski
Glavni cilj je, dodaje, da nacionalno udruženje postane profesionalna organizacija, koja će sa stručnim i kompetentnim ljudima postaviti stvari na svoje mesto.
– Tu nije reč samo o zakonskim okvirima, već i o prerađivačima, stočarima, veterinarima, poreskoj službi. Ima bezbroj problema i neverovatno je koliko je poljoprivreda ostavljena po strani kao socijalna kategorija, a ne kao nešto što vuče napred i hrani ovu zemlju. Nigde u svetu nijedna proizvodnja u poljoprivredi nije prepuštena sama sebi jer je prva i osnovna stvar hrana. Ako nemate hranu nemate ništa, na to svi zaboravljaju, i moramo da se potrudimo da bude drugačije jer ako se ne udružimo nećemo preživeti – zaključuje Bugarski.
Dodaj komentar