Udruženje za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat“ u Beogradu izložilo je u svojim prostorijama originalni ček od 125 dolara sa potpisom velikog naučnika Nikole Tesle i potvrdom o isplati jugoslovenskog konzula u Americi Radoja Jankovića.
Nikola Tesla, srpski genije, „čovek koji je izumeo dvadeseti vek“, koji je zadužio celu planetu svojim izumima, živeo je poslednjih godina veoma skromno.
Milione dolara koji su mu u život dolazili i prolazili trošio je na nove izume koje niko nije želeo da finansira, a maštao je da svakom čoveku na svetu obezbedi besplatnu energiju.
Kada su ga pritisle i godine i finansije našao se u nezgodnoj situaciji, ali je do kraja života ostao ponosan i nije želeo da prima milostinju.
U jednom pismu nastalom početkom 1935. godine generalnom konzulu Jugoslavije u Njujorku, gospodinu Jankoviću, Tesla zahvaljuje Mihajlu Pupinu na ideji da vodeće američke kompanije formiraju fond kojim bi Tesli bila obezbeđena bezbrižna starost.
Ali Tesla takvu pomoć odbija i navodi da bi svaki pokušaj novčane pomoći smatrao teškom uvredom i kao znak da je došao kraj njegovom stvaralačkom radu.
Članovi jugoslovenske vlade na čelu sa Kraljem Petrom II, u više navrata su razgovarali sa Teslom na temu penzije – želeli su da mu njegova država isplaćuje mesečnu penziju koja bi bila dovoljna za skroman život bez brige da bi mu bila ugrožena elementarna egzistencija.
Govorilo se da je čak i lično kralj slao poruke Tesli sa molbom svetskom naučniku da prihvati brižni dar svoje otadžbine. Ove aktivnosti vodio je takođe jugoslovenski konzul Radoje Janković.
Sa teškom mukom su ga nagovorili i odobrena mu je doživotna penzija vlade Kraljevine Jugoslavije u visini od šeststo dolara mesečno. Sa tim novcem mogao je da plaća boravak u hotelu Njujorker u kojem je navikao da živi na Menhetnu, i da ima osnovne finansije za svakodnevni život, koji je Teslu, zapravo, najmanje zanimao.
Nešto kasnije Tesla je izjavio da mu je taj novac najdraži koji je dobijao u životu, iako se radi o maloj sumi u odnosu na milione kojima je ranije raspolagao.
Međutim, ubrzo će uslediti ratne godine, mnogih meseci ovo će biti jedini Teslini prihodi, i to je ujedno novac koji je Tesli značajno olakšao poslednje dane, može se čak reći da je sa tim novcem u rukama Tesla i ispustio svoju dušu usred rata, na pravoslavni Božić 1943. godine.
Originalni ček na 125 dolara sa potpisom Nikole Tesle, sa potvrdom Radoja Jankovića o isplati sada se može videti u Udruženju za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju Adligat.
Ček je stigao posle dogovora sa gospođom Milkom Kresojom koja ga je lično nabavila od ćerke Radoja Jankovića, profesorke Vide Janković, pre mnogo godina i nalazio se u Međunarodnom Centru za istraživanje nasleđa Nikole Tesle u Beogradu.
– Ne treba naročito isticati o kakvoj retkosti se radi. Bilo šta sa Teslinim potpisom ili u vezi sa Teslom traženo je među kolekcionarima i veoma teško se može nabaviti. Međutim, ovaj ček ne samo što je redak i što je većina Teslinih čekova unovčena, već svedoči o izuzetnoj vezanosti Tesle sa svojom državom, a kralj Petar Drugi je tokom rata posetio Teslu u njegovom apartmanu u Njujorkeru juna 1942. godine – kaže Viktor Lazić, predsednik Adligata.
U Adligatu se nalazi kutak Nikole Tesle u kojem se mogu videti i originalna Teslina pisma Radoju Jankoviću koja su, uz veliki napor, pre nekoliko godina, otkupljena za muzeje Adligata.
Ta pisma izuzetne vrednosti mogu se sada videti na stalnoj postavci, a kada su pronađena izazvala su svetsku senzaciju – o njima je izveštavalo 450 medija na šest kontinenata, u više od 20 država od Indonezije do Amerike.
Ta pisma demantuju da Tesla nije želeo da poseti Pupina u bolnici pred njegovu smrt, već se u njima iskazuje velika briga o obolelom sugrađaninu i kolegi, te Tesla čak izričito moli Radoja Jankovića da mu upriliči posetu Pupinu.
Na poleđini jednog pisma postoji i beleška Radoja Jankovića u kojoj kaže kako je saopštio gospodinu Pupinu Teslinu želju, a on se obradovao i izjavio kako bi sam ustao iz kreveta i posetio gospodina Teslu, samo da ga noge bolje služe.
Izvor: sputnik.portal.rs
Dodaj komentar