Zbog krivičnog dela nanošenja teških telesnih povreda, policajcu Vladimiru Nedeljkoviću i zatvorskom čuvaru Miroslavu Manjošu, u ugostiteljskom objektu koji je radio u okviru Carske palate Sirmium, sedmočlana okrivljena grupa muškaraca u Višem sudu u Sremskoj Mitrovici, ponovo je na optuženičkoj klupi, nakon što je Apelacioni sud u Novom Sadu ukinuo prvostepenu presudu.
Više tužilaštvo u Sremskoj Mitrovici podiglo je optužnicu u junu 2018. godine protiv Vlatka Tojagića, Milana i Živana Dragojlovića, Milenka i Mladena Vukelića, Filipa Milutinovića i Bojana Pavlovića, zbog nanošenja teških telesnih povreda Nedeljkoviću i Manjošu u tuči u kojoj su lakše telesne povrede zadobile i dve devojke, gošće lokala.
Presudom Višeg suda Tojagić, Dragojlovići, Vukelići i Pavlović osuđeni su zbog krivičnog dela teška telesna povreda u saizvršilaštvu, na po osam godina zatvora ili maksimalnu zatvorsku kaznu koja je predviđena za ovo krivično delo, sem Milutinovića koji je dobio šest godina zatvora.
Mladen Vukelić je osuđen za još pet krivičnih dela i njemu je izrečena jedinstvena zatvorska kazna u trajanju od 11 godina i pet meseci, dok je njegovom bratu Milenku izrečena jedinstvena zatvorska kazna u trajanju od devet godina i sedam meseci.
Njih je sud u Sremskoj Mitrovici osudio na ukupno 54 godine zatvora.
– U pritvoru su još uvek sva šestorica, osim Mladena Vukelića kojem se sudilo u odsustvu i koji se i dalje nalazi u bekstvu. Glavni pretres zakazala sam za 10. juni – kaže sudija Milica Cvejić, kojoj je nakon četiri godine pripalo ponovno vođenje slučaja.
Inače, ovaj predmet je interesantan iz najrazličitijih razloga.
Godine 2009. nakon prvog i do sad jedinog sistemskog projekta zaštite natkrivanja nekog arheološkog lokaliteta od izuzetnog kulturnoistorijskog značaja s kraja 3. i početka 4. veka, u ovom slučaju Vizitorskog centra Carska palata, izdvojeno je 140 miliona dinara. Projekat je finansiran iz Ministarstva kulture (78) i Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja (62,5miliona dinara).
Svečanom otvaranju prisustvovao je tadašnji najviši državni vrh – predsednik RS Boris Tadić, ministar kulture Vojislav Brajović i Mlađan Dinkić, ministar ekonomije i regionalnog razvoja. Počasni gost je bio Majkl Verner, američki arheolog, koji je učestvovao u istraživanju lokaliteta od 1957. godine kada je ono i otpočelo.
Goste je pozdravio tadašnji gradonačelnik Branislav Nedimović, koji je, između ostalog, zamolio predsednika Tadića da pomogne kako bi i Sirmium, poput Feliks Romulijane kod Gamzigrada, bio stavljen na UNESKO-vu listu svetske kulturne baštine.
Održavanje objekta povereno je Zavodu za zaštitu spomenika kulture u Sremskoj Mitrovici. Međutim, finansijska konstrukcija je negde „zakazala“. Nije ni čudo, jer je koncepcija rešenja objekta za natkrivanje proizašla iz namere da se natkrije celokupan prostor nalazišta, približne površine od 2680m².
Bilo kako bilo, nadležni su našli rešenje da baš na ovom carskom lokalitetu osim suvernirnice otvore ekskluzivni ugostiteljski objekat. Kako sadašnji Vizitorski centar ima tri nivoa – galeriju na gornjem, u prizemlju ulaznu platformu za prijem posetilaca i donji, najznačajniji nivo sa arheološkim blagom starim 17. vekova. arhitekti Adrijana Škorić i Ivan Filipović su projektovali i šetne staze kojima je omogućen pristup i na arheološki, istorijski, umetnički, graditeljski… etc donji nivo.
Nisu ni slutili da će umesto naučne i stručne javnosti i turista iz zemlje, regiona, ali i šire, noćne kafanske ptičice imati na raspolaganju gotovo sve što je sačuvano iz vremena Rimskog carstva u regionalnom centru Srema. Moguće i više od toga.
Zavod za zaštitu spomenika kulture je prostor, treći put, uz obavezu plaćanja režija, ovog puta dao na korišćenje Nebojši Tojagiću. Pomenuti je firmu na toj adresi, registrovao dve nedelje pre objave konkursa, a poznato je da je 2011. pravosnažno osuđen na kaznu zatvora od pet godina i 10 meseci zbog falsifikovanja novca i zločinačkog udruživanja.
Prema presudi Apelacionog suda, on je sa još pet osoba odštampao najmanje 638.500 evra falsifikovanih novčanica, a utvrđeno je i da su kao organizovana kriminalna grupa delovali u dužem periodu i to u međunarodnim razmerama.
Petogodišnji Ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji je potpisan između Ljubiše Šulaje, direktora Zavoda i preduzetnika Tojagića da bi se izbegla gradska odluka iz 2010. u kojoj je između ostalog navedeno i da nije dozvoljeno ovaj lokalitet davati u zakup, ali nadasve Zakon o kulturnim dobrima, prema kom pravno lice koje koristi i upravlja kulturnim dobrom, dakle Zavod za zaštitu spomenika kulture Sremska Mitrovica, ne sme da ga koristi u svrhe koje nisu u skladu sa njegovom prirodom, namenom i značajem.
Pravnim zavrzlamama, nije kraj.
Naime 15. septembra 2016. kad je ugovor potpisan, prvi put nije ispoštovan uslov koji je do tada važio za prethodne preduzetnike – da nisu kažnjavani i da se protiv njih ne vodi krivični postupak.
– Do promene je došlo nakon konsultacije sa pravnicima, koji su mi rekli da takav uslov predstavlja diskriminaciju –izjavio je Šulaja, dodavši da su mu advokati rekli da ukoliko je neko odslužio svoju kaznu ima pravo na rad.
Ostavimo pravnim stručnjacima da procene da li je Zavod radi(o) u skladu sa pozitivnim zakonskim propisima.
Kako god, Carska palata je data na korišćenje privatnom preduzetniku Nebojši Tojagiću, rođenom bratu, jednog od nepravosnažno osuđenih – Vlatku, bez novčane naknade, uz obavezu plaćanje troškova održavanja.
Skandali su se potom ređali jedan za drugim. Iz nekog „neobjašnjivog“ razloga, samo za ovaj ugostiteljski objekat u gradu na Savi nije postojalo ograničenje radnog vremena.
Budući da u neposrednoj blizini ima stambenih zgrada, stanovnici od buke, škripe „besnih“ motornih vozila i turbofolka ili već kako se naziva takva vrsta žive „narodne“ muzike, puštane gromoglasno, nisu imali mira niti odmora ni danju ni noću…Naročito vikendom.
Javna je tajna da se ovde trgovalo i nedozvoljenim psihoaktivnim supstancama, odnosno drogom.
Prijave građana zbog remećenja javnog reda i mira su bivale sve češče… Policija je imala pune ruke posla, kao i medijski radnici, koji su pokušavali da informišu širu javnost o skandaloznoj brizi za kulturno dobro od izuzetnog značaja.
Iako je u samom ugovoru bilo navedeno da osnovne aktivnosti obe ugovorne strane moraju biti usmerene na kvalitetnu promociju Vizitorskog centra Carske palate u elektronskim i štampanim medijima prikladnoj karakteru lokaliteta, to naprosto nije moglo da bude ispoštovano.
Kako je svojevremeno medijima izjavio jedan od korukovodilaca arheoloških istraživanja u Sirmiumu i saradnika Arheološkog instituta u Beogradu Stefan Pop-Lazić, korišćenje Vizitorskog centra na način na koji se koristi nije najsrećnije rešenje.
– Neprimereno je da se u prostoru koji je proglašen spomenikom kulture odigravaju neki sadržaji koji nisu u skladu sa promocijom, prezentacijom i unapređenjem spomenika kulture… Možda treba naći neku meru u načinu korišćenja tog nesrećnog kafića, kafea, kluba, omogućiti čoveku koji je uložio ta sredstva da ima neku ekonomsku korist, da i on svoj biznis može da vodi – kazao je Pop-Lazić, istakavši da s druge strane poslovna politika preduzetnika ne bi smela da se kosi toliko ekstremno sa samim spomenikom kulture.
Šulaja je ustupanje lokaliteta pravdao ekonomskom održivošću, a promociju kulturnog blaga „duhovnoj situaciji vremena“.
– Boravak mladih u tom kafeu je način promovisanja kulturnog nasleđa kategoriji stanovništva koja, inače, nema senzore za tako nešto – izjavio je direktor Zavoda.
Samo je puka sreća da prilikom ovakvog načina promovisanja kulturnoistorijskog nasleđa nije bilo i smrtnih slučajeva….
Hipodrom (Cirkus) je jedini koji je dosad otkriven u našoj zemlji
Sirmium je bio jedna od četiri prestonice Rimskog carstva za vreme Tetrarhije. 12 careva je stolovalo upravo ovde, a šestorica su tu i rođeni: Trajan Decije, Aurelijan, Prob, Maksimijan, Konstancije II i Gracijan.
Istraživanja sprovedena od sredine 20. veka otkrila su delove hipodroma, više luksuznih kuća i vila ukrašenih freskama i mozaicima. Vidljivi su ostaci javnih kupatila, nekropole, horeuma, trgovačih i zanatskih centara.
Carske palate u rimsko doba imale su službeni prostor za obavljanje carskih dužnosti, ali i privatne prostorije za stanovanje cara i njegove porodice (rezidencijalni deo).
Hipodromi ili cirkusi podignuti uz palate predstavljali su zvaničan arhitektonski sklop za ceremonijalno pokazivanje vladara narodu. U njima su se odvijale trke kolima (bigae, quadrigae) koje su, pored gladijatorskih borbi, bile najpopularniji sport u antičkom dobu.
Rimski cirkusi su poznati širom carstva, a sirmiumski je jedini koji je do sada otkriven u našoj zemlji. Nije obuhvaćen projektom natkrivanja.
Danas se antički ostaci nalaze ispod savremenog grada i samo su delimično prezentovani, koliko to dopušta prostor arheoloških iskopina, koje se nalaze između zgrada.
„Svet bolje zna o Sirmiumu nego Mitrovčani“
U razgovoru sa Lazarom Konstantinovićem, Mitrovčaninom, elektroinženjerom u penziji i kovačem replika rimskih novčića i šlemova u starim tehnikama antičkih majstora saznajemo da je za ovakvo umetničko bogatstvo veoma teško zainteresovati ovdašnje ljude.
– Antičko nasleđe je nezamislivo, to je jedan takav kreativni duh kakav se retko može negde pronaći. Ne mogu da opišem kakva je to Aladinova riznica fantastičnih veština i umetnosti. Svako ko je makar malo dodirnuo taj svet, ostao je obogaćen – kaže Konstantinović, dodavši da naši ljudi ne znaju šta propuštaju, gledaju na antički grad kao na nešto zapadno, neshvatajući da je taj grad mnogo stariji od nas, i da smo mi tu skorojevići. Žalosno je što svet bolje zna za Sirmium i o Sirmiumu, nego mi.
Dodaj komentar