Skoro pola veka nakon što je poslala prijavu za posao, Britanka je konačno saznala zašto nikad nije dobila odgovor.
Tizi Hodson (70) iz Gidni Hila, u Linkolnširu, nije mogla da veruje vlastitim očima kada je otvorila pismo iz koga je saznala da je njena prijava za motociklistu kaskadera, poslata u januaru 1976, stajala u fioci u pošti sve ove godine.
To što se prijava zagubila nije se isprečilo da ostvari odvažnu karijeru tokom koje je obišla ceo svet.
– Uvek sam se pitala zašto nikada nisam dobila povratnu informaciju o tom poslu. Sada znam zašto, rekla je Hodson nakon što je dobila pismo iz pošte.
Na vrhu pisma je rukom pisana beleška: „Kasna isporuka od Stajns pošte. Pronađeno iza police [sic]. Kasni samo oko 50 godina.“
Ona ne zna ko joj je vratio prijavu niti kako su uspeli da je nađu na sadašnjoj adresi.
– Misterija je kako su me pronašli kada sam se selila bar 50 puta, i četiri-pet puta sam promenila države, rekla je.
Kaže da se vrlo jasno seća kada je sedela u stanu u Londonu i pisala prijavu.
– Svakog dana sam proveravala poštu, ali ništa nije stizalo. Bila sam veoma razočarana jer sam silno želela posao kaskaderke na motoru.
To što tada nije dobila odgovor nije je odvratilo od prijava za druge poslove.
Preselila se u Afriku gde je radila kao dreserka zmija i konja, a potom je naučila da upravlja avionom i postala akrobatska pilotkinja i instruktorka letenja.
Prisećajući se prijave za posao kaskadera na motoru, ona kaže da je bila veoma oprezna kako poslodavci ne bi saznali da je žena.
– Mislila sam – ako bi saznali da sam žena, ne bih imala šanse da budem pozvana na razgovor, objasnila je.
– Čak sam bila glupa da im kažem da mi nije važno koliko ću kostiju slomiti jer sam naviknuta na to.
Kaže da bi, da joj se ukaže prilika, ponovo sve opet prošla u životu.
– Ako bih mogla da poručim nešto sebi kada sam bila mlada, rekla bih joj da uradi sve što sam ja uradila. Imala sam sjajan život, iako jesam slomila nekoliko kostiju.
Izvor: BBC na srpskom
Dodaj komentar