Ovaj grad zabranio bacanje hrane, sva ispravna roba koja se ne proda se donira

Steže se kaiš…

Sve veći troškovi života, galopirajuća inflacija i ogroman broj ljudi koji zavisi od sistema socijalne pomoći naterali su glavni grad Belgije Brisel na uvođenje novih propisa.

U samom sedištu Evropske unije, samo u jednom gradu, 70.000 ljudi se oslanja na pomoć u hrani, a istovremeno se bacaju tone i tone ispravne hrane.

Kako piše portal „The Mayor“, Brisel je doneo propis koji obavezuje sve markete da neprodatu hranu doniraju, što na snagu stupa početkom 2024. godine, prenosi Putni kofer.

Neki marketi su i ranije praktikovali doniranje hrane, ali mnogo njih je baca

Novi pravilnik odnosi se na maloprodajne objekte površine veće od 1.000 metara kvadratnih, a takvih je u ovom gradu više od 100. Pitanje je kako osigurati doniranje hrane kojoj se bliži rok trajanja, a još uvek je ispravna.

Trenutno, deo marketa već ima razrađen sistem doniranja, drugi snižavaju cenu u pokušaju da prodaju hranu, dok je treći naprosto bacaju.

Novi propis će obavezati sve da doniraju hranu kako bi ona bila iskorišćena. Zato će se urediti pravni okvir koji će olakšati donacije, a gradske vlasti će pružiti smernice i supermarketima i dobrotvornim organizacijama kako bi mogli da osmisle sistem koji funkcioniše i svima odgovara.

Benefiti: Manje otpada i bolja raspodela prehrambenih resursa

Ovakva praksa ima mnogo benefita, od kojih je najočitija smanjenje otpada i poboljšanje raspodele prehrambenih resursa među stanovnicima. Cilj je da se trgovci podstaknu kako bi se povezali sa lokalnim humanitarnim udruženjima i dobrotvornim organizacijama i uspostavili uigran sistem redovnih donacija.

Ogromne količine odbačene, a još uvek ispravne hrane veliki je problem u čitavom svetu, a pokušavaju mu doskočiti brojne zemlje. Jedna od njih je i Francuska, u kojoj je od 2016. zakonom zabranjeno bacanje hrane.

Francuska svoj zakon uvela još 2016.

Francuska je prvo usvojila zakon koji supermarketima zabranjuje bacanje i uništavanje neprodatih prehrambenih proizvoda.

Ujedno ih “prisiljava” da sve jetivo što nisu uspeli da prodaju moraju donirati. Ova zemlja baca manje hrane od proseka EU. U zemljama članicama EU čak 53 posto bačene hrane potiče od potrošača, što uključuje i ketering i restorane, dok je u Francuskoj taj postotak 33.

Dodatnih 14 posto događa se na nivou maloprodaje, a ostatak tokom procesa proizvodnje i obrade.