Postoje ljudi kojima je novac u životu sve. Koji gaze preko leševa i ne prezaju ni od čega, u traganju za načinima kako da još više uvećaju svoje bogatstvo, pritom ne mareći za ljude oko sebe, jer im je sva ljudskost nestala, ukoliko su je ikad i imali.
A postoje i oni drugi, koji bi skinuli sopstvenu kožu sa leđa kako bi pomogli drugima, iako ni za sebe nemaju. Koji su pravi heroji i koji dobra dela čine čistog srca, bez skrivenih motiva i poriva. Kojima je prava nagrada sama činjenica da su pomogli nekome, bez da traže priznanje za svoju iskonsku dobrotu.
Upravo nam takva priča stiže iz Beograda, a njen akter je Bratislav Stanković (51), koji je zbog dijagnostifikovane bolesti završio u invalidskim kolicima. Potreban mu je novac za lečenje, ali on odvaja od svojih usta, kako bi pomogao bolesnoj deci i ne želi da se o tome priča.
A trebalo bi.
Nekad uspešni vaterpolista, koji je devedesete proveo na ratištima, a danas sam i nepokretan
Priča u kojoj se Stanković našao zaista je toliko potresna, da zaslužuje da se o njoj napiše roman, koji će nadamo se, imati srećan kraj.
Bratislav je rođeni Beograđanin iz, kako sam kaže, bogate porodice. Odrastao je u naselju Braće Jerković, bio je uspešni vaterpolista, a bolne devedesete proveo je na ratištima kao pripadnik 63. padobranske brigade.
– Znate ono kad kažu: „Od vrha do dna“? E to vam je moja životna priča – kaže na početku razgovora za Telegraf Bratislav, koji danas živi u nemaštini, sam, nepokretan i zaboravljen od svih, osim humanih ljudi koji se nađu da mu pomognu.
Bratislava zna ceo Beograd, ali danas po tome što redovno prosi za svoje lečenje u Knez Mihailovoj ulici. Iako mu se život promenio, srcem je ostao onaj isti čovek koji je bio i pre stravičnih obrta u svom životnom romanu.
To se videlo i po sceni koja je nedavno duboko potresla prolaznike u Knez Mihailovoj ulici.
Zakotrljao točkove svojih kolica i nesebično dao svoj novac za Vukana
Roditelji malog Vukana Stojiljkovića, koji boluje od spinalne mišićne atrofije, postavili su štand skupljajući novac za dete, nedaleko od mesta gde Bratislav prosi. Bratislav je posmatrao kako se situacija odvija i nije bio zadovoljan.
– Ljudi su nešto slabo prilazili štandu. Nisam više mogao da izdržim. Zakotrljao sam točkove i prišao kolicima sa svojom kutijom. Istresao sam sav novac u Vukanovu kutiju. Njegova majka, jedna divna žena, odmah je prišla da me zagrli i da se slika sa mnom – ispričao nam je Bratislav, tek pošto smo mu rekli da znamo šta se dogodilo.
– Ne volim da se priča o tome, jer to nije razlog zašto sam to uradio. Ili nešto činite iz srca, ili nikako – dodao je on.
Tokom čitavog života trudi se da pomogne ljudima u nevolji
Nikada, kaže, nije okretao glavu od ljudi koji nemaju. S tim što je nekada mogao da pomogne više.
– Sećam se, imao sam jednog automehaničara sa Voždovca, koji je ogrezao u alkoholu. Bio je dobar čovek. Nisam mogao da ga gledam a da mu ne pomognem. Odveo sam ga lekarima, davao sam šta treba. Njegova majka je kasnije došla i rekla „spasili ste moju porodicu“. Ali, to je bilo pre 20 godina – priseća se ovaj humani čovek.
Nikome od bližnjih, ko ga se ne seti, ne zamera.
– Ljudi imaju svoje porodice, svoje obaveze. Apsolutno ne očekujem ni od koga da mi posvećuje vreme – priča Bratislav.
Baš zato, hteli smo da mu poručimo da nije zaboravljen, iako je skroman i tih.
Bratislav je prebacio i 40.000 dinara sa svog računa na račun Jelice Kovačević iz Pančeva sa cerebralnom paralizom, a isto je činio i za mnogu bolesnu decu.
– Čitao sam da Jelici nedostaje još 40.000 dinara i samo sam pomislio: „Ma dajte, je li ovo moguće, pa zar da žena zbog toga propusti lečenje“ – kratko je objasnio ovaj humanitarac širokog srca.
Zbog multipla skleroze ostao u kolicima, potrebna mu sredstva za lečenje
Bratislav je takođe korisnik Fondacije Budi human. Njemu je, inače, 2007. godine ustanovljena dijagnoza Sclerosis multiplex. Od tada, bolest uzima maha i posle više teških relapsa sve teže se kretao, isključivo uz pomoć štapa.
Uprkos velikoj želji i borbenosti da ostane na nogama, 2018. godine konstatovana mu je dijagnoza Quadriparesis pp paraplegia.
Poslednje tri godine je u invalidskim kolicima, a koristi i pelene. Nema kontrolu i osećaj u rukama.
Jedina pomoć mu je povremena poseta jednog humanog čoveka kome je izuzetno zahvalan. On ga kupa i hrani, brine o njemu, ali pomoć jednog čoveka koji dolazi povremeno je više nego nedovoljna.
Bratislavu su potrebna sredstva za nastavak lečenja, specijalističke preglede, oftamološke i stomatološke usluge, terapije, ortopedska i medicinska pomagala, za lekove i suplemente, medicinski potrošni materijal, tretmane u hiperbaričnoj komori i za tuđu negu.
Naše malo Bratislavu znači sve! Budimo humani!
Kako pomoći Bratislavu:
Slanjem SMS poruke: Upišimo 874 i pošaljimo SMS na 3030
Slanjem SMS poruke iz Švajcarske: Upišimo human874 i pošaljimo SMS na 455
Uplatom na dinarski račun: 160-6000000766351-90
Uplatom na devizni račun: 160600000076625005
IBAN: RS35160600000076625005
SWIFT/BIC: DBDBRSBG
Uplatom platnim karticama putem linka: E-doniraj
Uplatom sa vašeg PayPal naloga putem linka: PayPal
Izvor: Telegraf
Humani Limanci organizuju 14. maja bazar za Saru i Andreja kod zgrade NIS-a
Dodaj komentar