Branko Milićević, glumac raskošnog talenta i nesmunjivo visoke inteligencije, u ulozi Branka Kockice uticao je na milione mališana nekadašnje Jugoslavije. Njegovi najstariji fanovi danas vode države nastale na grobu SFRJ, i nisu pokazali da su nečem vrednom naučeni u detinjstvu.
A i sam Branko, danas 71-godišnjak, pokazao je drugo lice, što je na svojoj koži osetila novinarka Žana Gauk koja je prilikom susreta sa njim doživela veliko razočaranje i upitala se u kakvog se čoveka Branko to pretvorio? Ili je takav oduvek bio?
Kocka, kocka, kockica
Prva epizoda „Kocka, kocka, kockica“ snimljena je 1978, a serijal je emitovan do 1992. godine. Način na koji je „tatatatirce” podučavao svemu i svačemu do sada niko nije umeo da ponovi, a klincima se nije obraćao kao deci već je sa njima razgovarao kao sa drugarima. Zbog toga su ga mnogi najviše i voleli, a pesmica „U svetu postoji jedno carstvo“ i danas je himna mališana. Nažalost, Branko Kockica je od jednog heroja postao njegova sušta suprotnost, i dopisao ružno poglavlje u svojoj biografiji.
https://www.youtube.com/watch?v=5oniUCnzSKI
Žana Gauk je novinarka magazina Lola i želela je da porazgovara sa herojem svog detinjstva, čovekom koji ju je toliko puta nasmejao tokom osamdesetih kada je ona odrastala. A pitanje koje mu je postavila njena koleginica, ne obazirući se na situaciju da je dobrano kasnio na zakazani intervju, bilo je sasvim normalno: „Branko, da li je danas teže zasmejati decu s obzirom na to da im je dostupno mnogo medija?“
Vaspitanje
To pitanje, ma koliko bezazleno izgledalo, u njemu je probudilo razjarenu zver.
– Kakva su to glupa pitanja? To je glupo. Kako ja mogu da kažem da li je lakše ili teže. Vi umišljate da sam ja pedagog. Ja sam samo glumac. Ja nikoga nisam nasmejavao ni učio. Imao sam tekst pred sobom i to sam čitao. Nikoga nisam vaspitavao. Šta da ti na to odgovorim, u pič… materinu – odgovorio joj je.
Blaga jeza nas obuzima na ovih nekoliko rečenica njegovog odgovora. Ne želimo da poverujemo da je to bio onaj naš Branko Kockica. Novinarka je čak pokušala da skrene temu, uvidevši da je nešto krenulo po zlu (i to ne njenom krivicom), pa je počela priču o obrazovnom programu nekada i sada.
– Ne znam, neću da odgovorim. Morao bih da napadnem vlast, a ja sam Vladin službenik. Eto, neka ti odogovor bude da ne znam. Odgovori ti meni. Šta bi mi odgovorila na tu glupost? Zaista nemam vremena. Mene je dolazak na ovaj festival unakazio – rekao je Milićević.
Obe novinarke su, nažalost, shvatile da Branko Kockica ne postoji. U pitanju je fitkivni lik, a Branko Milićević je imao samo zadatak da ga tumači. Možda je samo imao loš dan, ko zna.
Politika
Branko je nešto ranije izneo svoje viđenje uticaja njegove emisije na generacije.
– Mislim da deca ništa ne gube zbog činjenice da televizije više ne emituju emisije poput onih koje sam ja stvarao. Ovi što su kao mali gledali „Kockicu“ sada su veliki, a među njima ima mnogo đubradi – kazao je on.
Brankovi gafovi bili su povod da se na društvenim mrežama diskutuje i njegov politički angažman. Milićević je, zajedno sa drugim dečijim idolom tog vremena, Minjom Subotom, podržao tadašnjeg premijera u degutantnoj predsedničkoj kampanji. A on je svoj aktivizam objasnio ovako:
– Ne poznajem Vučića lično, ali znam da je gledao „Kockicu“ kad je bio mali – rekao je Milićević za Tanjug. – Zato ga podržavam, jer sam siguran da će u Beogradu na vodi biti mnogo sadržaja za decu
A vi? Kakve vas asocijacije vežu za biografiju Branka Kockice?
Nažalost, ovo se dešava kada preko televizora stvaramo sam sebi idole.
Mada emisiju koju je vodio je bio kvalitetno i „zdravo“ režisirano sa metodičko – pedagoške strane. Moglo se slobodno ostaviti dete ispred televizora da gleda emisjiu Branko Kockica. U to vremem je zdrav razum vladao takvim emisijama.
Danas je većinom sve smeće što se emituje preko ekrana.
Branko kockica je niko i nista.on je moralna nakaza i los covek on je pun negativne energije .on je udbin covek.