Braća Novica i Srba Stanković dve decenije su radno eksploatisani u Severnoj Makedoniji. Radili su bez novčane naknade u lošim uslovima kod više poslodavaca kao čobani. U Kozjem Dolu kod Trgovišta žive od 2005. godine.
Dvojici Braće otac Krstan umro je 1984. godine, a njihova majka Olga prešla je da živi u pogranično selo German kod Krive Palanke, na imanju izvesnog Milorada.
Na njegovo insistiranje, Olga se saglasila da Srbu prodaju jednom trgovcu u makedonskom selu Bajlove. Kao sedmogodišnjak, čuvao je ovce i spavao u pomoćnoj prostoriji.
Vreme prolazi, dve decenije su na slobodi, ali sećanja ne blede. Ružnih slika i scena iz detinjstva i rane mladosti Srba i Novica Stanković će se kažu sećati do kraja života.
„Jedan Stojadin me je maltretirao, to je bilo, prošlo. Ne može da se zaboravi nikad u životu, nikad. I dan danas mi je u glavu sećanje“, kaže Srba Stanković iz Kozjeg Dola kod Trgovišta.
„Neko rob da bude da sluguje, izmećar da bude, neko traži slobodu i mi tražimo slobodu kao svak normalan“, ističe Novica Stanković iz Kozjeg Dola kod Trgovišta.
Slobodu su pronašli, ali ne i život kakav žele. Žive od devet hiljada dinara socijalne pomoći i od sakupljanja šumskih plodova, imaju i nešto povrća u plasteniku.
„Živimo teško, nije baš tako jednostavno. Nemamo svoj dom, nemamo svoju kuću, živimo u staru školu, zgradu, privremeno“, kaže Novica.
„Nije lako ovde da živiš, letoske pa dobro ovde, zimuske ovde ne mož se izdrži, ovde ni kube ne pomaga. Što moram, nemam kude, nemam bolji život“, dodaje Srba Stanković.
Pokrenuta je tužba pred Osnovnim tužilaštvom u Vranju, a zahtev za krivični postupak je predat pravosuđu Severne Makedonije, odakle su osumnjičeni za trgovinu ljudima.
Osnovno tužilaštvo te zemlje je pre 10 godina odbacilo navode iz zahteva, zbog, kako tvrde, nedostatka dokaza da su braća Stanković bili žrtve trgovine ljudima.
Dodaj komentar