Dva brata, blizanci Goran i Zoran Orelj iz Inđije položili su svoje živote u sumanutom ratnom vihoru devedesetih. Te 1994. imali su tek 20 godina, a priča o njima ostaje kao nauk svima nama da rat i krvoproliće može doneti samo i isključivo nesreću, smrt i majčinske suze za sinovima koje su u rat poslali neljudi u skupim odelima da oružjem rešavaju njihovu nesposobnost za pacifističku komunikaciju i diplomatiju.
Blizanci Goran i Zoran rođeni su 1974. godine u Slavonskom Brodu. Rat u Hrvatskoj, dočekao ih je u srednjoj školi, tačnije završili su treću godinu. Slavonski Brod je većinski bio nastanjen Hrvatima, pa su Goran i Zoran, morali da pobegnu u Inđiju, gde su završili četvrtu godinu.
Nakon srednje škole, služili su kao artiljerci vojni rok u Somboru i Prištini. Zbog izuzetne spretnosti i obučenosti, iz Vojske Jugoslavije prelaze u Srpsku Vojsku Krajine, gde su obučavali starije borce kako da rukuju minobacačima.
View this post on Instagram
Nakon uspešno obavljenog zadatka, komanda brigade ih šalje u Banja Luku na doškolovanje za oficire.
Pred sam kraj njihovog školovanja, počela je ofanziva Petog muslimanskog korpusa Armije BiH na Bihaćkom ratištu i ceo školski centar tamo je upućen, kako bi se zaustavilo napredovanje protivničke vojske.
U ratnu zonu otišli su 29. oktobra 1994. godine i toga dana položili svoje živote na stubu otadžbine. Rođeni su zajedno, odrastali zajedno i poginuli zajedno!
Jedan pored drugog. Bilo im je samo dvadeset godina.
Ostaće upamćeni kao jedne od hiljade žrtava ratnog ludila koje je zauvek obeležilo naš region.
Izvor: Mitrovica info
Dodaj komentar