Magazin Srbija

Božićni običaj iz Srema jedinstven u svetu: Vertepi nekada obilazili domove, sada iščezavaju

vertepi-bozicni-obicaj
Printscreen/Youtube/Markovic Mirko

Vertepi predstavljaju povorku učesnika obučenih u kostime mudraca iz vremena Hristovog rođenja. Ovaj drevni običaj je hristijanizovana forma obrednih povorki koje su za vreme božićnih praznika obilazile domove i izvodili predstavu posvećenu rođenju Isusa Hrista.

Do danas, očuvan je jedino u Sremu, gde je ovaj hrišćanski običaj zaštićen od zaborava i upisan u registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije.

Nastanak običaja paljenja badnjaka

O isusu rođenom u Vitlejemu prvi su preneli vest mudraci sa istoka i pastiri koji su mu se poklonili.

Oni su bili carevi Persije, Arabije i Misira, a istovremeno i astronomi – te su uočili čudesnu zvezdu koja je ukazivala na rođenje novog cara, Isusa Hrista.

Prateći zvezdu došli su do Vitlejema, a ona se zaustavila iznad pećine u kojoj je Isus rođen.

Pastiri su zapalili vatru da bi se Josif, Marija i dete ugrejali pa je tako i nastao hrišćanski običaj paljenja badnjaka u znak dočekivanja Isusa.

Ko su Vertepaši

Vertepaši predstavljaju tri mudraca: Merhiora, Valtezara i Gašpara. U obred je uključen i car Irod, koji je hteo da ubije Isusa Hrista.

Merhior je bio star, sed sa dugom belom kosom i bradom. Gašpar je bio crvenog lica, mlad i bez brade. Valtezar je bio tamne puti i veoma bogat. Sva trojica su prineli darove novorođenom caru.

Tri mudraca su i predstavnici tri ljudske rase. Prema Bibliji, one su proizašle od Nojevih sinova: Sima, Hama i Jafeta.

Persijanac je predstavljao Jafetite, Arabljanin Semite a Misirac Hamite. Kroz njih trojicu ceo rod ljudski poklonio se Isusu Hristu.

Izvođenje obreda

U obredima učesnici su maskirani u starce sa bradama i krunama, odeveni u svečane odore, opasani širokim pojasima s mačevima. U Sremu su to najčešće deca.

Odrasli idu na konjima i obilaze celo mesto. Pesmama veličaju rođenje Hrista, posećuju domaćinstva prijatelja, rođaka i komšija. Veruje se da donose blagostanje, radost i zdravlje domaćinima koji ih ugoste.

– Prvi tragovi na području Srema javljaju se u prvoj polovini 18. veka, kad su pod uticajem ruskih učitelja iz Karlovaca povorke raširene, najviše u naseljima Bačke, srednjeg Banata i Srema, da bi se nakon Drugog svetskog rata zadržale samo u nekim naseljima u Sremu koji je najkarakterističniji region u kome je običaj Vertepa praktikovan.

Po svojoj morfologiji obred je povezan sa koledarskim povorkama i predstavlja upravo hristijanizovani oblik prethrišćanskih verovanja i običaja. U sličnoj formi običaj su praktikovali i stanovnici katoličke veroispovesti – objasnio je etnolog Muzeja Srema, Vladimir Perić, za Sremske novine.

Nakon Drugog svetskog rata praktikovanje Vertepa, podseća on, bilo je zabranjeno kao i većina običaja čiji su se koreni mogli povezati sa religijom i crkvom, međutim u pojedinim mestima u Sremu ove povorke su se i pored zabrane održavale.

U poslednjim decenijama, revitalizacijom crkve i demokratizacijom veroispovedanja pojačano je obnavljanje određenih obreda i običaja, među kojima i Vertepskih ophoda.

– Sam običaj podrazumeva grupu, najčešće dece, učenika, koji u povorci obilaze kuće noseći maketu crkve (vertep) izvodeći dramski prikaz posvećen rođenju Isusa Hrista koji se sastoji iz duhovno-sakralnog i šaljivo-komediografskog dela.

Učesnici su maskirani i za svoj ophod bivaju darivani od strane domaćina. Jednu grupu učesnika čine tzv. „carevi“ (Merhior, Gašpar, Valtezar i Irod – koji je – jer je hteo da ubije Isusa – takođe uključen u obred) sa kartonskim krunama na glavama, svečanim ogrtačima i imitacijama sablji o pojasu. Oni su zaduženi su za nošenje makete crkve i sakralni deo dramskog prikaza.

Za drugi, šaljivi deo drame, zaduženi su ostali učesnici koji su maskirani u kožuhe sa krznenim kapama na glavama i klepetušama u rukama, i predstavljaju čobane, odnosno ‘gube’ – rekao je etnolog Vladimir Perić.

Nakon predstave, svi dolaze u dvorište hrama gde se pali badnjak.

Izvor: nationalgeographic.rs

Danas je Badnji dan, a ovo su običaji koje bi trebalo da ispoštujete

Stefan Savkić

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

23 Shares
Share via
Copy link