Dežulović: Beograd je postao blatnjava, tužna selendra – Dubai za siromašne, Jagodina za bogate

Hrvatski novinar i pisac Boris Dežulović dao je oštar intervju za magazin Nedeljnik. Dežulović priča o svojoj novoj knjizi, društvenim prilikama na Balkanu i jugonostalgiji. Jedna izjava u pomenutom razgovoru posebno je pogodila javnost u Srbiji, prevashodno žitelje glavnog grada.

Jedna strana mu aplaudira i saglasna je sa izrečenim, a druga se našla uvređena i napadnuta.

Svi koji prate rad Borisa Dežulovića, bilo kroz njegove kolumne ili knjige, znaju da kod njega nema uvijanju o oblande niti izveštačene političke korektnosti. Jednako on šiba svojim surovim humorom i oštrim stavom i po Srbima i po Hrvatima a ponajviše po besmislu koji poslednjih godina svi živimo.

– Beograd jednostavno više nije grad, to je tek malo veća kasaba, Dubai za siromašne, ili Jagodina za bogate, blatnjava, tužna selendra koja izgleda kao da ju je snimio Radoš Bajić na metamfetaminima – kaže između ostalog Dežulović u intervjuu za poslednji broj „Nedeljnika“.

I upravo ova rečenica izazvala je najveću polemiku između onih koji su jasno shvatili njegove aluzija na Beograd na vodi i to kako grad gubi svoje nekad prepoznatljive obrise, i onih koji mu poručuju da bolje pogleda svoj Split i Zagreb.

Podsećaju neki da je Beograd, ma kakav bio, bar nikad nije dozvolio da njegovim centrom marširaju crnokošuljaši, iako je Dežulović o tome i sam pisao a ima i onih koji u ovakvim rečima vide teoriju zavere kojom se urošava nacionalni identitet. S druge strane, puno je i onih na društvenim mrežama koji obzervaciju pisca na žalost vide kao tačnu.

Inače, u intervjuu Dežulović je govorio i o staroj zajedničkoj državi koja je, kako kaže, za njega završena priča.

– Mene, naravno, Jugoslavija ne zanima. Ne zanima me ni Austrougarska, ne zanimaju me ni Hrvatska i Srbija. Boli me kurac za Hrvatsku i Srbiju. Mene zanimaju živi ljudi. A ono što izgleda kao njihova patetična i gotovo patološka opsjednutost Jugoslavijom – što se onda ceremonijalno manifestira o danima republike, Titovim rođendanima i drugim historijskim datumima – mnogo više govori o životima tih malih živih ljudi, njihovu očaju i očaju njihovih malih, bijednih i propalih državica, nego što govori o prirodnim i društvenim ljepotama Jugoslavije.

Nema bolje i preciznije mjere dubine tog očaja od činjenice da njima danas, trideset ili četrdeset godina kasnije, čak i takva jedna siva država – koja je proganjala slobodne intelektualce, zabranjivala knjige i umjetnike zatvarala na višegodišnje robije – izgleda kao tematski park Zemlje čuda u Diznilendu – kaže Dežulović u nastavku intervjua, koji prenosi portal Noizz.